Sve manje humusa u Vojvodini: Bez stajnjaka bi mogla postati pustinja?

Zemlja je jedan od najvrednijih resursa koje Srbija ima. Za nju se kaže da je majka koja nikada ne umire, a kod nas je živa ali umorna, pa je treba paziti i lečiti. Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija je nabijaju, troše, pa stručnjaci apeluju da se korišćenjem prirodnog stajnjaka, zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku. Predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje. Od 60-ih godina izgubili smo najmanje milion hektara obradivog zemljišta, a 40 odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa. Nekada je prosek bio četiri, prenosi RTS. 

Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište Dr Luka Radoja ističe da je praksa pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje. Radoja kaže da ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto. Dodaje i da je bitno uspostavljanje ravnoteže između biljne i stočarske proizvodnje.

Profesorka sa Šumarskog fakulteta u Beogradu Snežana Simić, ističe da je to posebno važno zato što se unosom te materije, popravlja stanje, odnosno zemljištu se vraćaju funkcije. Time se čuva njegova struktura, a to je posebno značajno zbog veze sa drugim oblicima degradacije, recimo sa erozijom.

Regenerativna poljoprivreda

Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost - stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom, a nju su prepoznale i najveće svetske prehrambene kompanije.

"Zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi da pomogne u oporavku njiva", rekao je za Večernje novosti agroanalitičar Branislav Gulan i dodao da bi bilo dragoceno, a državu ne bi koštalo puno, subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak.

Ministartvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo deset odsto poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.

Profesorica sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Snežana Janković ukazuje da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da ona daje najveće moguće prinose uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva. Zbog toga je bitno da se beleže podaci o agrotehničkim merama i prinosima i da se vodi Knjiga polja, koju trenutno koristi mali procenat poljoprivrednika.

Knjiga polja: Evolucija od crkvenog kalendara do aplikacije

Prema rečima Gulana, oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljšita - černozemom i ritskom crnicom. Više od pet odsto humusa ima samo na jedan odsto površina u Vojvodini. Problem je i to što rapidno opada stočni fond, u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.

Prema podacima RZS, voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica, a istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina. Gulan navodi da je dobro što se grade ti sistemi, ali ako nema stajskog đubriva, Vojvodina bi po prinosima, mogla već za pola veka da postane pustinja.