• Berza
  • 23.03.2020. 09:00

Svetska tražnja za brašnom podigla cene pšenice

Velika potražnja za brašnom je podstakla mlinare da se aktivno pojave na berzanskom tržištu. Pšenicom se trgovalo po cenama koje su se kretale u opsegu od 18,80 do 19,00 dinara.

Foto: JumpStory
  • 183
  • 9
  • 0

Priroda je ta koja koja najviše utiče na dešavanja u svetu poljopljivrednih proizvoda, na to smo već navikli. Do sada se to uglavnom odnosilo na sušu ili prekomerne padavine, visoke temperature ili led na Dunavu. Međutim, virus, to je već novi faktor koji niko nije očekivao, još jedan pokazatelj koji govori koliko je tržište nepredvidivo i koliko je bitno stvoriti kvalitene berzanske mehanizme za zaštitu od rizika, a koji uskoro treba da zažive u Srbiji.

Uticaj korona virusa na svetsku poljoprivrednu proizvodnju

Prvo je na pojavu virusa reagovalo međunarodno tržište, poremećajem u potražnji koje je došlo iz Kine, jednog od najvećih svetskih kupaca žitarica i uljarica. Veoma je brzo virus došao do Evrope i do Srbije. Tolikom brzinom i intezitetom da niko nije bio u potpunosti spreman, stvarajući neverovatne poremećejaje na tržištu, koji se mogu porediti s onim za vreme ratnih situacija. Prvi poremećaji i posledice su bile vidljive na finansijskim i robnim berzama.

Potražnja za brašnom u Srbiji povećana preko 430 odsto!

Na domaćem tržištu, ali generalno i u celoj Evropi, beleži se rast potražnje za osnovnim životnim namirnicama. Prema poslednjim podacima u Srbiji je samo potražnja za brašnom povećana čak 436 odsto. Pored toga logistika beleži značajne probleme, od ograničenja kretanja zaposlenih do zatvaranja granica, što remeti lanac snabdevanja.

Ono što je sa druge strane izuzetno bitno je to da je su u ovom momentu zalihe stabine, kako svetske, tako i domaće.

Rad berze - nesmetan

U skladu sa preporukama nadležnih organa Produktna berza je uskladila svoj rad. Zahvaljujući dobroj organizaciji i platformi koju koristi, komunikacija sa članovima je nastavljena nesmetano. Kao rezultat toga berza je omogućila brz i siguran protok bitnih informacija vezanih za tržište, a pre svega ponudu i potražnju. Rad berze, kao organizatora tržišta, je još jedan dokaz da tržite u Srbiji nesmetano funkcioniše i u vanrednim okolnostima.

Ukupno je preko berze prometovano 5.225 tona robe, finanasijske vrednosti 95.387.500,00 dinara. U odnosu na prethodnu nedelju, količinski promet je uvećan za 287 odsto, a finansijski 311,7 odsto.     

Najveći pad cene je zabeležen na tržištu kukuruza

Pad cena na svetskom tržištu i slaba potražnja izvoznika su doprineli negativnom pritisku na cenu kukuruza. Realizacija se ove nedelje kretala u opsegu od 14,50 do 14,80 din/kg bez PDV-a, na paritetu fco-utovarenu. Ponderisana cena je iznosila 14,69 dinara (16,16 din/kg sa PDV-om), što je za 3,14% niža cena u odnosu na prethodnu nedelju.

Vukosav Saković: Brašna ima za dva meseca, a hlebnog zrna za narednih deset

Velika potražnja za brašnom je podstakla mlinare da se aktivno pojave na berzanskom tržištu. Pšenicom se trgovalo po cenama koje su se kretale u opsegu od 18,80 do 19,00 dinara. Prošlonedeljni ponder iznosi 18,90 (20,79 din/kg sa PDV-om), što je za 2,59 odsto niža cena u odnosu na prethodno registrovanu.

Kao i na tržištu žitarica, zrno soje je prometovano po nižoj ceni. Trgovalo se po 39,30 dinara (43,23 din/kg sa PDV-om), što predstavlja pad od 0,64%.

Berzanski indeks PRODEX u petak bio je na nivou od 201,72 što predstavlja pad od 1,88 indeksna poena.

Pregled ponuđenih i zaključenih količina, kao i raspon ponuđenih i zaključenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:

ROBA

PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

Kukuruz, rod 2019.

3025

15,95-16,50

2925

Kukuruz, rod 2019. fco-luka

400

16,78-17,16

200

Pšenica, rod 2019. minimum 13% proteina

2300

20,90

100

Pšenica, rod 2019. minimum 12% proteina

3150

20,68-20,90

1050

Soja, rod 2019.

775

42,23

50

Stočni ječam, rod 2019.

230

17,27-18,15

-

UREA

100

34,28

-

Snažna međunarodna tražnja uticala je na kretanje cene pšenice

U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica (majski fjučers) je poskupela 5,85 odsto, a kukuruz (majski fjučers) je pojeftinio 5,52 odsto. Snažna međunarodna tražnja, uz povećane kupovine osnovnih životnih namirnica, uticale su na kretanje cene pšenice, a pad sirove nafte i problemi u etanolskom sektoru su uticali na kretanje cene kukuruza.

U odnosu na podatak iz prethodne nedelje, soja (majski fjučers) je pojeftinila 1,88 odsto, a sojina sačma (majski fjučers) je poskupela 3,96 odsto.

Kineske kupovine soje su uticale da krajem nedelje cena ove robe počne sa oporavkom. U Parizu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica je poskupela 6,47 odsto, a kukuruz je poskupeo 1,98 odsto.


Tagovi

Cene pšenice Cene kukuruza Porast cene pšenice Tražnja za brašnom


Autorka

Julijana El Omari

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Setva pšenice je na kraju optimalnih rokova. Kasnijom setvom pšenice postoji rizik lošeg prezimljava... Pročitaj celu belešku »