• Rezerve brašna
  • 20.03.2020. 16:30

Vukosav Saković: Brašna ima za dva meseca, a hlebnog zrna za narednih deset

Ovo je i apel svim kupcima da ne kupuju u tolikim količinama, jer je teže čuvati brašno kod kuće. Ne postoji ni jedan jedini razlog za pravljenje bilo kakvih zaliha, kada je brašno u pitanju, navodi za Agroklub Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".

Foto: Julijana El Omari
  • 1.951
  • 323
  • 0

Nakon što je uvedena zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica i nakon uverenje Ministarstva trgovine, da svih namirnica ima u dovoljnim količinama, istražili smo, koliko je u ovom trenutku snabdevenost naše zemlje, osnovnom namirnicom - brašnom. U ovom trenutku, Srbija raspolaže sa oko milion tona pšenice na šta je uticao i manji izvoz pšenice u toku prošle godine, a u zalihama svih mlinova u našoj zemlji nalazi se oko 150.000 tona brašna.

Zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica na 30 dana

"Samlevenog brašna u Srbiji ima za dva meseca, a pšenice koja bi se mogla pretvoriti u brašno ima za narednih deset meseci", ukazuje za Agroklub Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".

"Ne stvarajte zalihe: lakše je čuvati pšenicu nego brašno"

Mlinovi ne proizvode prevelike količine brašna da ono ne bi stajalo jer je, dodaje Saković, lakše čuvati pšenicu nego brašno. Pojavom korona virusa u Srbiji, kupovina ove namirnice je znatno pojačana. Saković ocenjuje da je formiranje zaliha nepotrebno.

"Ovo je i apel svim kupcima da ne kupuju u tolikim količinama, jer je teže čuvati brašno kod kuće. Biće ga stalno gde treba da ga bude u prodavnicama i ne postoji ni jedan jedini razlog za pravljenje bilo kakvih zaliha kada je brašno u pitanju", navodi Saković i dodaje da imamo mlinove čiji kapaciteti prevazilaze naše potrebe i uglavnom svi mlinovi rade sa kapacitetom od 40 do 60 odsto.

Rasim Ljajić: Ne stvarajte zalihe namirnica!

"Nijedan naš mlin ne radi sa kapacitetom od 100 odsto. Ovo je bitno znati iz tog razloga da ako zatreba da se dodatne i velike količine brašna proizvedu, u roku od nekoliko dana se može proizvesti celokupna mesečna potrošnja."

Prošlogodišnji rod pšenice dobar, ali treba smestiti novi

Prošlogodišnji rod pšenice bio je, kako kaže, dobar te sada, dodaje, u našoj zemlji ima daleko više pšenice nego što je to potrebno.

"Mi bi trebalo da se oslobađamo tolikih zaliha pšenice da dobijemo prostora i mesta za skladištenje nove pšenice. Tako da govoriti o zalihama pšenice i ugroženosti tržišta nema potrebe, pre ćemo govoriti o tome kako smestiti novi rod", napominje Saković.

"Zabranjen izvoz brašna iz psihloških razloga"

Iako je izvoz mnogih proizvoda zabranjen ovih dana zbog pojave korona virusa kako bi se sačuvale zalihe, izvoz pšenice nije onemogućen tom uredbom Vlade Srbije, napominje naš sagovornik.

Slab promet na berzi - pšenicom se nije trgovalo

"Privremeno je zabranjen izvoz brašna i to samo iz psiholoških razloga da se ljudi ne bi uplašili da ga neće biti dovoljno. Što se pšenice tiče, sigurno ćemo isporučiti ono što smo već u ugovorima potpisali i isporuči ćemo ponešto i zemljama u okruženju odnosno na tržište CEFTE. Neće to biti prevelike količine jer je ponuda pšenice velika u svetu."

Očekivani pšenični prinosi - pet tona po hektaru

Ukazuje i da do ovogodišnje žetve ima još svega tri meseca ističući da nova pšenica na poljima izgleda veoma dobro. Ocenjuje da ove godine možemo očekivati prosečne prinose oko pet tona po hektaru, ali ističe da će i prinosi i kvalitet zavisiti od vremenskih uslova.

"Prošla godina je bila specifična. Imali smo sušni period u martu i aprilu, a onda smo u maju imali ne samo svakodnevne kiše, već svakog dana po nekoliko puta kišu. Maj mesec je osetljiv kada je pšenica u pitanju, u to doba ona cveta, obavlja se oplodnja i formiranje zrna i tada treba da se zaštiti. Od tih silnih kiša proizvođači nisu mogli da uđu u njive, a čak i kod onih koji su mogli da uđu u njive i primene sredstva za zaštitu, kiša bi odmah sprala ta sredstva", navodi Saković.

Treba raditi na zaštiti pšenice

Ipak, dodaje, stepen zaštite se podigao na viši nivo. Osim toga, napominje, proizvođači imaju podršku poljoprivrednih stručnih službi i proizvođača semena pšenice tako da, dodaje, nema mesta za paniku, ali svakako treba obratiti pažnju i treba raditi na zaštiti pšenice.

Zaštita pšenice od biljnih bolesti

O tome kolike su zalihe drugih osnovnih životnih namirnica pitali smo Republičku direkciju za robne rezerve, ali su nam u telefonskom razgovoru napomenuli da te podatke ne mogu da nam daju.


Tagovi

Zalihe brašna Vukosav Saković Zaštita pšenice Robne rezerve Pšenica za proizvodnju brašna Mlin


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ostani kod kuće!