Veći podsticaji za organsku poljoprivredu u sledećoj godini

Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju. U Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina u Srbiji bude pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Podsticaji su kako poručuju poljoprivrednici, osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, za koju su sve više zainteresovani i potrošači u Srbiji.

Tretiranje semena i setva povrća u organskoj proizvodnji

U sistemu subvencija za organsku proizvodnju 7.000 proizvođača

Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju. Sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi.

Subvencije za tu namenu su ove godine uvećane za 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Kako podržati male organske proizvođače?

Subvencije za stočarsku proizvodnju od 28.000 do 42.000 dinara

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju se kreću od 28.000 dinara za krave, a za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni, a ne štalski tov.

Raketić kaže da se vrlo retko može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, što je česta slika u nekim zemljama EU.

Po njegovim rečima organska proizvodnja je veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

Organska prozvodnja je smatra Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, komplikovana. On je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom. U početku ih je u udruženju bilo 20, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje, prenosi RTV. 

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.