Tretiranje semena i setva povrća u organskoj proizvodnji

Za setvu se koriti sveže seme, odnosno u granicama koje propisuje Zakon. Od krupnoće semena zavise količina semena i dubina setve. Vrlo krupno i krupno seme (tikve, pasulja, graška, lubenice, krastavaca, dinje, cvekle, spanaća, paštrnaka) seje se na dubini 3-4 cm, srednje krupno (kupusnjače, paradajza, paprike, crnog luka) na dubini 2-3 cm, a sitno i vrlo sitno seme (šargarepe, peršuna, salate, celera) na dubini 0,5-1 cm.

Vukicin azil za biljke: Stvorila vrednu kolekciju od 800 vrsta biljaka

Predsetvena priprema semena

Na lakšim zemljištima seje se dublje, a na težim pliće. Veliki broj povrtarskih vrsta ima sitno seme, zatim seme sa čvrstom semenjačom ili sadrži mnogo ulja što sve usporava klijanje i produžava nicanje.

Zato je dobro pre setve vršiti predsetvenu pripremu semena. Podgrevanje semena krastavaca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza na temperaturi i do 50°C, uz stalno mešanje, tokom tri časa, omogućuje brže nicanje ali i smanjuje zarazu semena. Pri podgrevanju temperaturu treba postepeno povećavati. Kvašenje se primenjuje za seme više vrsta povrća. Seme u vrećicama se potapa u toplu vodu (oko 25°C), uz povremeno vađenje (zbog vazduha), dok ne nabubri. Naklijavanje semena obavlja se između dva sloja dobro navlažene tkanine i pri temperaturi oko 25°C. Seme se redovno vlaži i povremeno meša, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki (do 5%) pojave klice. Nakvašeno i naklijalo seme seje se samo u vlažno zemljište.

Seme povrća se može podvrgavati delovanju niskih temperatura (od -1 do 3°C), a seme čvrste semenjače (šargarepa, cvekla) se skarifikuje (oštećuje se semenjača) u pesku, ili se u platnenu kesu stavi krupan šmirgl papir i kesa se potresa. Za dezinfekciju semena pored temperature od oko 45°C koriste se oparak kamilice (potapanje 30 minuta), fermentisani ekstrakt koprive i kalijum-permanganat (1-3 g u 10 l vode).

Najpovoljniji pravac za setvu je sever-jug

U zavisnosti od mesta i načina proizvodnje povrće se seje u redove, a najpovoljniji pravac redova je sever-jug koji omogućuje pravilan razvoj biljaka. Setva može biti ručna, kada se seje iz ruke ili iz kesice (u bašti i zaštićenom prostoru) i mašinska, koja omogućava pravilan raspored biljaka na željeno rastojanje u redu. Seje se u pantljike (trake) dvoredne, troredne, četvororedne ili višeredne. Razmak između redova je uži (10-30 cm), a između pantljika širi (35-70 cm). Tako se dobija staza sa koje se obavlja nega useva u redovima, odnosno omogućeno je korišćenje odgovarajuće mehanizacije. Setva u kućice karakteristična je za krastavac, lubenicu, dinju, tikve, pasulja, paradajz ali i za sadnju krompira. U kućice se seje 2-5 semenki, odnosno krtola krompira. Posle nicanja može se prorediti i ostavljajući jednu do dve biljke u kućici.

Borbra protiv korova: Uz vrste koje sporo niču, usejavati one koje brzo niču

U organskoj njivskoj proizvodnji preporučuje se setva na gredice (1, 2 ili 4 reda) što omogućava brzo sušenje zemljišta, primenu malčovanja (nastiranja) zemljišta, olakšava međurednu obradu (ako zemljište nije malčovano) i ogrtanje useva, bolje postavljanje sistema za navodnjavanje, a olakšan je i prohod mašina.

Za potrebe primene mehaničkih mera borbe protiv korova može se zajedno sa vrstama koje sporo niču (šargarepa, crni luk) usejavati i mala količina semena biljaka koje brzo niču (kupus, rotkvica) i tako označiti redovi i omogućiti prašenje i kultiviranje pre nicanja glavne vrste.

U povoljnim uslovima, grašak, kupus, rotkvica i rotkva niču za 4-6 dana, tikve, krastavac, bob, paradajz, salata i spanać za 5-8 dana, dinja, kukuruz, cvekla i pasulj za 7-10, lubenica i plavi patlidžan za 10-14, luk, šargarepa, paštrnak, paprika i peršun za 12-18 i celer za 16-22 dana, pojašnjava diplomirani ineženjer iz PSSS Niš Tanja Petrović.

Kako podržati male organske proizvođače?

Povrće se gaji i sadnjom vegetativnih biljnih organa

U organskom povrtarstvu primenjuje se setva naizmeničnih redova ili naizmeničnih gredica useva koji se gaje kao združeni usevi ili kao zalenišno đubrivo. Povrće se gaji i sadnjom vegetativnih biljnih organa. Tako se crni luk proizvodi iz sitnih lukovica arpadžika, beli luk iz delova lukovice-čenova ili vazdušnih lukovica.

Krompir se proizvodi iz cele ili isečene krtole, a hren iz dela korenska reznica. Deljenjem bokora razmnožava se rabarbara, reznicama stabla paradajz i krastavac; a neke vrste se mogu razvijati na račun: rezervnih delova (pospešivanje, dorastanje), korena (radič, celer, peršun) i listova (karfiol, praziluk, brokola).