Velika prisutnost glodara u usevima: Kako ih suzbiti?

Regionalni centri u okviru sistema PIS Vojvodina sproveli su monitoring useva u cilju utvrđivanja brojnosti poljskih glodara (miševa i voluharice) i prema njemu najveća brojnost u III, IV i V kategoriji se registruje na lucerištima, parcelama sa samoniklom uljanom repicom, strništima, povrću, šećernoj repi, kukuruzu, ledinama, utrinama, nasipima i drugim ruderalnim staništima. Na novoposejanim usevima uljane repice i ječma, brojnosti se kreću od I do III kategorije.

Razvoju glodara pogodovaće toplo vreme koje se očekuje i u narednom periodu, sa prisustvom obilja hrane.

Jutra sveža, topli dani: Opasnost od prenamnožavanja glodara

Najkritičnija situacija je u regionima Rume, Subotice, Beograda i Mladenovca gde su utvrđene brojnosti glodara do V kategorije i u regionima Bačke Topole i Sente gde se brojnosti kreću do IV kategorije. U regionima Sremske Mitrovice, Vrbasa, Sombora, Kikinde, Užica, Požarevca i Niša su utvrđene brojnosti do III kategorije. U regionima Jagodine, Kragujevca, Pirota, Šapca i Zaječara su utvrđene brojnosti do II kategorije. 

Kako ih se rešiti?

Važno je razlikovati ulazne rupe u jazbine dve vrste zbog različitog broja rupa po hektaru koji se smatra kritičnim sa stanovišta zaštite. Prag štetnosti za poljskog miša iznosi 10-50 aktivnih rupa/ha, a za poljsku voluharicu je 10-500 aktivnih rupa/ha. Rupe nastale delovanjem ove dve štetočine mogu se međusobno razlikovati po tome što oko ulaza u rupu poljske voluharice postoje utabane stazice, dok ih kod rupa od poljskg miša nema.

Aktivne rupe se od neaktivnih mogu razlučiti tako što se otvori zatrpaju zemljom pa se ponovo obiđu kroz nekoliko dana.

Za kontrolu glodara je preporuka primena sledećih agrotehničkih mera:

• intenzivna agrotehnika;
• blagovremena setva i žetva;
• zaoravanje žetvenih ostataka;
• prostorna izolacija od postojećih žarišta;
• postavljanje motki u obliku slova T za sletanje ptica grabljivica.

S tim u vezi, treba naglasiti da je na našem terenu uobičajeno da se oko polja nalaze međe, vrzine i šumarci što je sve prirodno stanište za sove i druge ptice grabljivice pa se očuvanje ovakvog habitata svakako preporučuje kao dodatna mera kojom se podstiče očuvanje i unapređenje populacija prirodnih neprijatelja ovih štetočina. U tom smislu potrebno je izbegavati nepotrebnu i suvišnu seču stabala koja su zapravo osmatračnice za ptice grabljivice. Takođe, nije preporučljivo praviti veliku buku jer će to zastrašiti ptice, kao i korišćenje jakog osvetljenja tokom noći.

Primena mamaka

U ovom momentu, hemijske mere zaštite se preporučuju u lucerištima, novoposejanim usevima uljane repice, parcelama gde se planira setva pšenice i ječma, kao i u voćnim zasadima, primenom mamaka na bazi cink-fosfida u dozi pet do 10 grama po aktivnoj rupi. Aktivne rupe potom obavezno treba zatvoriti da ne bi došlo do trovanja divljači.