Velika šteta na usevima posle julske oluje - teško proceniti koliko?

U opštini Bečej jako nevreme, olujni vetar praćen gradom, pogodio je naseljena mesta Bačko Gradište i Radičević, gde su poljoprivredne kulture pretrpele štetu i do 70 odsto. Među oštećenima je i Norbert Čeh iz Bačkog Gradišta, čiji je deo voćnjaka potukao grad. Na površini od oko tri i po hektara uzgaja kruške i to 7.500 stabala sorte karmen i viljamovka, kao i 800 stabala sorte pakams.

Izgubljeno između sedam i 10 tona

Iako je iznad većeg dela parcele podignuta protivgradna mreža, stradala su ona stabla i plodovi koji su bez zaštite. U toku je berba sorte karmen, dok će viljamovka će na redu biti za nekoliko nedelja.

"Šteta koju smo pretrpeli je ogromna. Viljamovku je led potpuno upropastio. Ona sada jedino može da se iskoristi za rakiju, ni za šta drugo. Posmatrano po tonama, po sorti smo izgubili između sedam i 10 tona. Verovatno ćemo imati štetu za iduću godinu, jer je grad oštetio rodne pupoljke, koji bi trebalo dogodine da donesu plodove. Tek za dva-tri meseca ćemo videti kolika će nam biti šteta", kaže Čeh.

Usled štete na plodovima, ove godine imaće značajan finansijski gubitak. Ipak, kako ponovo ne bi došao u ovakvu situaciju, kaže da će investirati u postavljanje protivgradne zaštite i na ostatak parcele.

Najviše pogođen suncokret

Ni kod ratara situacija nije ništa bolja. Braća Dejan i Aleksandar Varga iz Bačkog Gradišta na više od 200 hektara zemlje gaje pšenicu, soju, suncokret i kukuruz. Gotovo sve kulture, osim pšenice koja je skinuta, zbog velikih oštećenja imaće prinose manje od 10 do čak 70 odsto.

"Najviše je pogođen suncokret, jer je on bio najbliži žetvi. Grad je udarao u glave i lomio štapove. Soja je takođe pretrpela ogromnu štetu. Lišće joj je otrešeno, mada polako počinje da se obnavlja. Prinos soje će, u zavisnosti od parcele, biti manji od 10 do čak 70 odsto", kaže Dejan Varga.

On ocenjuje da će najverovatnije najbolje proći kukuruz, iako je grad svaki klip udario od tri do pet puta, te da je na tim mestima počeo da se kvari.

"Sreća je što je kod nas led bio sitniji. Mislim da će tu šteta maksimalno ići do 40 odsto.”

Ne nadaju se velikoj pomoći

Da je osiguranje danas veoma važna komponenta poljoprivredne proizvodnje govori i primer braće Varga, koji u prethodnih desetak godina u kontinuitetu osiguravaju svoje useve.

“Ovog puta smo osigurali samo one njive za koje znamo da unazad desetak godina češće dobijaju led. Ovo je prvi put u poslednjih desetak godina da nismo osigurali sve parcele. Na stanovištu sam da treba osiguravati. Nije to neki izdatak, koji bitno menja ekonomsku računicu, ali ljudi poslednje dve godine gledaju da uštede svaki dinar”, kazao je Dejan Varga.

On je dodao da su popunili anketne listiće koje je Opština Bečej objavila, ali da se ne nadaju velikoj pomoći.

Komisija za procenu štete nastale od elementarnih nepogoda opštine Bečej uputila je poziv poljoprivrednim proizvođačima biljnih kultura da popune anketni listić o nastaloj šteti na usevima i zasadima usled vremenskih nepogoda, olujnog vetra i grada.

"Veoma je teško izvršiti procenu štete, jer ne postoji adekvatan način za to. Mi ćemo kao komisija prikupiti te podatke, koji će objedinjeni sa podacima iz opština Srbobran i Vrbas, biti prosleđeni Vladi Vojvodine, od koje ćemo pokušati da zatražimo pomoć za naše poljoprivrednike. Ipak, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će od toga nešto biti, ali želimo da pokušamo, jer mi nismo u poziciji i mogućnosti da nadoknadimo nastalu štetu, zato što ti iznosi premašuju budžet opštine Bečej”, izjavio je predsednik Komisije za procenu štete nastale od elementarnih nepogoda opštine Bečej dr Anđelko Mišković.