Sistemi za odbranu od grada. Kao italijanski, ali povoljniji

Poznati su po protivgradnim sistemima za zaštitu voćnjaka, ali i po drugoj opremi za voćare. Redovno ih srećemo na većim poljoprivrednim sajmovima u zemljama okruženja, a njihovi proizvodi danas se mogu naći u voćnjacima barem desetak zemalja starog kontinenta - od matične Srbije, zatim Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Bugarske, Rumunije i Severne Makedonije, do Belorusije i Rusije.

Godišnje instaliraju prosečno više od 150 hektara sistema za zaštitu voćnjaka od grada, a sve češće nude i širu uslugu voćarima, investitorima u nove zasade, po modelu ključ u ruke, otkriva nam Nemanja Nikolić (28) sin vlasnika Miroslava Nikolića (54). 

Od projektovanja novog zasada, preko sadnje i ograđivanja, do postavljanja zaštitnih mreža, sve je to danas u njihovom portfelju usluga.

Na šumadijskim brežuljcima nedaleko Knića, u selu Balosave, na pola puta između Kragujevca i Kraljeva, njihovo je rodno mesto, baš kao i sedište kompanije Gruža agrar.

Nemanja je po struci elektrotehničar za multimediju, koji se nakon tragične pogibije brata potpuno posvetio radu u porodičnoj firmi. 

Otac Miroslav je sveprisutan kao vlasnik i direktor, dok majka Branka brine o knjigovodstvu i finansijama. Trenutno broje 36 stalno zaposlenih, a sezonski angažuju još 150 radnika za poslove u njihovim voćnjacima i skladištu, sortirnici i pakirnici.

Njegov stariji brat Vladimir (24) bio je desna ruka ocu Miroslavu u porodičnom poslu sve do pogibije u saobraćajnoj nesreći na motoru u oktobru 2017. godine

“Upao sam u vatru odjednom, ali brzo sam se zaljubio u voćarstvo. Danas tu sebe vidim i to me čini srećnim”, priča Nemanja u njihovoj kancelariji pokazujući reference.

U poslu sa zaštitom voćnjaka od grada su gotovo 15 godina, a sve više delova tih složenih sistema proizvode sami. Oni su i sami voćari, i u želji da zaštite sopstvene zasade su počeli da razvijaju vlastite komponente.

“Žice, sajlu i mrežu danas uvozimo iz Italije, a betonske stubove dobavljamo iz Smederevske Palanke (od kompanije Loom of Fruit op.a.) dok je ostalo naša proizvodnja, iz naše radionice”, pokazuje mladi preduzetnik i troškovnik - sastavne elemente sistema - metalne i plastične komponente: ankere, obujmice, kopče, kape, kleme, zatezače, sajle, alke, kukice i drugo.

Žica je pocinkovana aluminijumska, dok je mreža takođe italijanska, proizvođača Agrinova iz Milana.

Od projektovanja do gotovog savremenog voćnjaka

Njihov posao počinje projektovanjem. Izađe se na teren, vidi se kakva je parcela i uzme u obzir sve što investitor zahteva, nakon čega izrađuju projekat na osnovu kojeg kreiraju ponudu.

"Ova faza je besplatna za klijente, i nije obavezujuća", napominje Nikolić. 

Ne naplaćuju projektovanje, iako je to na zapadu posao koji se itekako ceni. Dakle, u Austriji se usluga izrade projekta naplaćuje cca. 500 EUR-a po hektaru budućeg zasada.

“Mi se prilagodimo investitoru”, naglašava Nemanja i dodaje kako u nekim slučajevima sam naručilac obbezbeđuje lokalnu radnu snagu za postavljanje, dok je moguće angažovati i njihovu uslugu podizanja zasada i montažu protivgradnog sistema.

“Minimum jednom u dve godine radimo uporedne testove na kidanje, na otpornost. Testiramo i upoređujemo naše elemente sa italijanskim i austrijskim brendovima. A rezultati kažu da smo ili na istoj ili višem nivou”, kazuje mladi Nikolić i dodaje da su posebno ponosni na njihove plastične kape “garantujem da su najbolje što se danas na tržištu može naći, nema ni jače ni sigurnije”.

Nekada se češće radilo s drvenim stubovima, na zasadima nektarina, jabuka, koji imaju životni vek 20 do 25 godina. Danas, naročito kada je reč o borovnici, koja se projektuje na 35 i više godina, sugerišu betonske radi trajnosti. 

“Neki klijenti insistiraju na drvenim, a sve češće radimo i kombinaciju drvo-beton. Drveni stubovi spoljni, unutrašnji betonski, estetike radi", kaže nas sagovornik.

Brojne su investicije danas iza njih.

Zaštitna mreža se višestruko puta do sada otplatila

"Svoj sam voćnjak osavremenio tako što sam s Miroslavom iz Gruže putovao u Italiju gde smo gledali njihove nove zasade i taj sistem primenili ovde: gusta sadnja 3,2 m međuredni razmak, 80 cm između stabala”, priča nam Jovan Jovanović (74) iz Čačka koji se voćarstvom bavi duže od četiri decenije.

Sve je kod ovog voćara danas pokriveno zaštitnom mrežom, postavljen je i sistem za navodnjavanje kao i antifrost (sistem za zaštitu voćnjaka od mraza, op.a.), On uzgaja jabuku na 2,5 hektara i to: zlatni delišes, ajdared, red čif, fudži i galu.

“Gruža agrar mi je odradila sve što se tiče protivgradne mreže; stubove, mreža, konstrukcija, metalni proizvodi, plastika i sve što je trebalo sa njima sam ugovarao", kaže Jovanović i dodaje da se odlučio i za njihova rešenja za osavremenjivanje berbe. Tako su nabavili kolica za vuču bokseva i kengur vreće za berbu jabuka sa platforme.

"Zaštitna mreža se višestruko puta do sada otplatila. Čačak je poznat kao gradobitno područje i ja više nisam mogao da stvorim uslove sa osiguravajućim kućama jer oni nadoknađuju troškove tekuće godine. A nema godine da nije pao grad”, svedoči Jovanović i dodaje da ima još jedan mali voćnjak bez mreže, koji nije pokriven - “to svake godine ubije grad, ništa ne vredi što osiguravam".

Počeli su Nikolići tako što su prvi u Šumadiji zaštitili svoje voćnjake od grada, a zatim su i drugi tražili takva rešenja. Pročulo se preko medija. Malo po malo, razvijali su i svoju proizvodnju komponenti po uzoru na italijanske. Danas kompletan metalni i plastični program proizvode ovde u Gruži.

“Mi smo i voćari pa je naša pozicija na tržištu drugačija, lakše nalazimo zajednički jezik sa kupcima”, kaže Nemanja dok pokazuje mašine za proizvodnju plaketa (plastičnih kopči, op.a.).

Sve je veći broj investicija koje se sufinansiraju EU sredstvima, ali i onih gde se zasadi podižu kapitalom iz drugih branši.

“Svi oni mogu kod nas videti kako izgleda savremeni voćnjak”, naglašava.

Puno toga utiče na cenu jednog protivgradnog sistema, otkriva Nikolić.

“Vrsta voća, razmak sadnje, oblik parcele, konfiguracija terena, sve to definiše količinu materijala i potrebnih radova”, kaže ovaj mladi preduzetnik i dodaje da oni daju garanciju od pet godina, ali da ista ne uključuje višu silu. 

Može se orijentaciono reći da ovakvi moderni sistemi zaštite voćnjaka od grada koštaju od 22 do 24.000 EUR-a po hektaru (bez PDV-a), što uključuje potreban materijal i rad. Iako, napominje Nemanja, “nezgodno je ovako govoriti o cenama jer prvo moramo videti želje investitora i sami lokalitet”.

A i načina zaštite ima različitih. Tu su i tzv. "kavezni sistemi", kada se zasad ne štiti samo odozgo od leda, već i bočno od ptica i insekata. U tom se modelu mrežama zatvaraju i bočne stranice, da su voćke potpuno zaštićene.

Nikolići znaju i da boja zaštitnih mreža utiče na rezultat proizvodnje borovnice. Zato oni u Gruži uz pomoć profesorke Jasminke Milivojević s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sprovode testiranje različitih mreža na zasadima borovnice. Pri čemu koriste žutu, belu, crvenu, plavu i crnu fotoselektivnu mrežu.

Planiraš investiciju? Želiš projekat za svoj voćnjak? Zanima te koliko bi koštao sistem zaštite od grada? Javi se na +381631191993 ili na info@gruzaagrar.rs