Voćari i povrtari više prodaju supermarketima nego na pijacama - manja danguba?

Kako zbog svetskih previranja na tržištu hrane, tako i zbog unutrašnjih, mnogi naši proizvođači sa najvećom mukom se susreću kad treba da prodaju svoj proizvod. Niska cena, kašnjenje isplata, nemogućnost skladištenja - razlozi su mnogima za brigu. Gde voćari i povrtari sve mogu da plasiraju svoju robu?

"Oko 70 odsto robe svakog proizvođača sigurno završi kroz kvantaš - prodaji nakupcima. Ja prodajem dobavljačima koji rade za markete. Ali kad bih išao samo na pijac ne bih mogao da ispraznim jedan plastenik, a kamoli četiri, pet koliko imam", rekao je Dejan Krstić, povrtar iz Borče kod Beograda koji na 25 ari plasteničke proizvodnje uzgaja zelenu salatu, rotkvice, krastavce i čeri paradajz koji ima Global G.A.P. sertifikat i bar kod u marketima.

Ako ne mogu povoljno da prodaju na berzi, hladnjačarima ili drugim otkupljivačima, ili nemaju dovoljno za nakupce na kvantašu, okreću se prodaji na pijaci, na kućnom pragu ili onlajn. Međutim, pijaca je u "daunu" kaže Krstić, a sa tim se slaže i Saša Spasojević ispred Udruženja povrtara Zablaće kod Čačka.

"Bilo je 50 odsto, a sad sigurno 70 odsto proizvođača prodaje supermarketima, odnosno firmama preprodavcima koje posle daju marketima, dok je 30 odsto prodaje na pijacama. Nema više ko da prodaje, mislim da će za neku godinu veletržnica da se ugasi", kaže Spasojević za naš portal i dodaje da razlike bitne u ceni nema - prodavalo se "tamo ili ovamo".

"Samo je veća danguba prodavati na pijaci, jer najmanje tu ima seljaka. Najveći problem je uvozna roba jer nas niko nije zaštitio."

Na crno ili na akciji?

Pitanje uvoza predstavlja rak ranu srpske poljoprivrede. Međutim, iako uvozno meso, povrće ili voće najviše obara cenu domaćem, drugu vrstu uvozne robe, naši potrošači rado kupuju i to najviše na pijacama.

"Imate maslinovo ulje, na primer, sa Krita koje se na pijačnim tezgama kupuje za 1.000 dinara, a u prodavnici je i do 2.500 dinara. Međutim, to što se kupuje na tezgama predstavlja crno tržište, za tu robu nisu plaćene dažbine, te je zato cena pristupačna. Povoljnije je uzimati na tezgama kućnu hemiju, čokolade uvezene iz Mađarske, sireve, kulene, na primer...Trgovačke marže su tolike da se opravdano može postaviti pitanje, da li je posredi preterani 'apetit' trgovca ili zaista ima opravdanje zašto su marže toliko visoke", postavila je pitanje Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača, aludirajući na visoke cene u većim trgovinama.

Takođe, Perinčićeva potvrđuje tvrdnju intervjuisanih da proizvođači više sarađuju sa marketima, nego što prodaju na pijacama, jer potrošači od ukupnog prometa 38 odsto prehrambenih proizvoda kupuju u supermarketima zbog akcija sniženja.

Koji prehrambeni proizvodi će pojeftiniti?

Podsetimo se samo akcije "Bolja cena" koja na rafovima u maloprodajnim trgovinskim lancima širom zemlje nudi niže cifre za skoro 40 proizvoda, među kojima je domaće voće i povrće, brašno i mlečni proizvodi, ali i kućna hemija. 

Putem interneta ili uživo od kuće?

Za vreme epidemije virusa korona, povećana je onlajn prodaja hrane u našoj zemlji, te su mnogi novi proizvođači jedino tako i prodavali robu. Onlajn kupovina popularna je i danas. Tu opciju nudi sve više marketa, a i najudaljeniji proizvođači, zainteresovanima u veće gradove donose periodično robu "na noge" koju su poručili na sajtu proizvođača ili platformama koje okupljaju više prodavaca domaće hrane.

"Mi sarađujemo sa nekim hladnjačama koje otkupljuju voće za izvoz, takođe prodajemo i ljudima na kućnom pragu. To su kupci koji naručuju onlajn, pa kod nas dođu da preuzmu robu, nekima je i razvozimo", kaže Ilija Stanković, mladi voćar iz Malog Požarevca, koji inače svoje plodove prodaje na pijaci na Zelenom vencu u Beogradu.

Inače, prodaja prehrambenih proizvoda na kućnom pragu je zakonom uređena i moguća je jedino za gazdinstva koja prodaju proizvode sa višim stepenom prerade, uz poštovanje zdravstveno-bezbednosnih uslova i prijavu u APR-u. Na taj način moguće je prodati brašno, testenine, slatku i slanu zimnicu, sokove, sušeno voće i povrće, ceđena ulja i drugo u ograničenim količinama. Za proizvode od mleka i mesa stroži su propisi, gde se sprovode godišnje kontrole i uzorkovanje proizvoda. 

Stiče se subjektivan utisak, da se najpre treba informisati gde koliko košta isti proizvod, jer su razlike nekad drastične. Mada najbolje znaju proizvođači po kojoj ceni su prodali nakupcu robu, a koju vide na rafovima, kao i koliko su platili zakup tezge na pijaci, gorivo i druge troškove, a koliko zaradili mesečno jer i tu su dnevne razlike sve češće velike.

Šta mislite o ovoj temi, ostavite nam u komentaru ispod teksta.

_{Naslovna fotografija: Julijana Kuzmić/Marija Lazarević}