Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Jesenji radovi
  • 30.10.2021. 10:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Ruma

Vreme za završetak setve pšenice i zaštitu vinove loze bakarnim preparatima

Poljoprivredni stručnjaci kažu da patogeni koji se javljaju mogu biti suzbijeni jedino bakarnim preparatima, a treba ih koristiti samo ako dnevne temperature nisu niže od pet stepeni.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 132
  • 27
  • 0

Gorica Kozobarić iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaze da su prethodne padavine u značajnoj meri popravile vlažnost zemljišta, ali omogućile i lakšu pripremu zemljišta, ali i setvu pšenice. Mehanizacija je ponovo u njivama, a poljoprivredni stručnjaci savetuju da se u setvi koristi isključivo deklarisano seme.

"Poljoprivredni proizvođači treba da vode računa o semenu koje koriste zbog toga što smo prethodnih godina imali problema i sa patogenima, ali i bolestima u usevu hlebnog žita. To može, ukoliko ne koristimo deklarisano seme da dovede i do gubitka prinosa, što ne bi bilo dobro jer su oni i ovako smanjeni prethodnih godina", kaže Kozobarićeva PSS Ruma.

Za ovogodišnju setvu pšenice, rod 2022. naplatiti 25 dinara po kilogramu?

Takođe, dodaje da u setvi nikako ne treba koristiti seme sa tavana jer nemamo odgovarajuće fungicide za zaštitu semena, a nezaštićeno seme, ili loše zaštićeno je veliki problem za proizvodnju.

Poljoprivredni proizvođači treba da vode računa o semenu, kaže Kozobarićeva

Da bi proizvodnja hlebnog žita bila uspešna, pored korišćenja deklarisanog semena, potrebna je i kvalitetna i blagovremena priprema zemljišta, zaoravanje NPK đubriva, ali i kvalitetna setva na dubini od četiri do šest centimetara. Naša sagovornica kaže da je potrebno poštovati i setvenu normu za svaku sortu, a to je od 200 do 270 kilograma po hektaru, odnosno 450-650 zrna po metru kvadratnom. Takođe napominje da je u proleće potrebna blagovremena prihrana azotnim đubrivima, ali i obavezna nega useva u smislu zaštite od bolesti i štetočina, ali i korova.

Zaštita voća i vinove loze i folijarna prihrana rasada

Jesenja zaštita voća i vinove loze je obavezna agrotehnička mera u ovom periodu, kako u koštičavom, tako i u jabučastom voću. Poljoprivredni stručnjaci kažu da patogeni koji se javljaju mogu biti suzbijeni jedino bakarnim preparatima, a treba ih koristiti samo ako dnevne temperature nisu niže od pet stepeni.

"Potrebno je iskoristiti temperature vazduha ovih dana i obaviti jesenje prskanje voća i vinove loze preparatima na bazi bakra, jer je potrebno barem dva do tri sata da imamo toplo vreme nakon prskanja kako bi bilo efekata. Pored jabučastog voća i vinove loze preparatima na bazi bakra treba zaštiti i lešnike i orašaste plodove zbog bakterija koje su poslednjih godina sve prisutnije na našem terenu."

Jesenja zaštita voća i vinove loze je obavezna agrotehnička mera u ovom periodu

Rumski stručnjak dalje kaže da i proizvođači koji imaju plastenike moraju voditi računa o folijarnoj prihrani rasada, jer ne treba fosirati njihovu primenu. To može da dovede do uginuća rasada, a ono na šta sada treba da obrate pažnju je pojava nematoda u plastenicima.

"Plastenici se godinama nalaze na istom mestu što prouzrokuje pojavu nematoda u zemljištu. Taj problem nije lako rešiti jer nematocidi koji mogu da se nađu na tržištu ne daju dobar efekat u zaštiti. Zato je potrebno odmarati plastenik, a preporuka je da se ne seje ništa nekoliko meseci, posebno u ovom periodu kada treba uraditi dezinfekciju. Nakon toga test biljka za narednu setvu treba da bude salata koja se poseje. Ako nikne kako treba, onda se može nastaviti sa bilo kojom biljnom vrstom", dodaje Kozobarićeva.

Oni koji se bave plasteničkom proizvodnjom treba da vode računa i o uslovima u plasteniku. Smena hladnog i toplog vremena može dovesti do kondenzacije, pa plastenike treba provetravati i voditi računa da na rasad ne padaju kapljice sa folije, jer je takav usev pogodan za razvoj patogena, što svakako predstavlja problem u daljem razvoju gajene biljke.


Tagovi

Plavo prskanje Bakarni preparati Setva pšenice Nematode Dezinfekcija plastenika Gorica Kozobarić


Autor

Zlatko Markovinović

Više [+]

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".