Za ovogodišnju setvu pšenice, rod 2022. naplatiti 25 dinara po kilogramu?

Vremenski uslovi svakako će uticati na probijanje optimalnog roka za setvu pšenice, ali savet stručnjaka ratarima je da požure, kako bi ostvarili željene prinose i kvalitet.

"Trebalo bi da se završi od 10. do 20. oktobra, ali sada smo to prošli i približavamo se novembru. U suštini, produženi optimalni rokovi su do kraja oktobra i oni obezbeđuju, odnosno omogućavaju formiranje visokih ili maksimalnih prinosa strnih žita", navodi stručnjak za ratarstvo sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad Milan Mirosavljević.

Setva pšenice van optimalnih rokova - koje su posledice?

Oktobarska setva daje pet do 10 odsto veći rod u odnosu na novembarsku, a pomeranje setve znatno može skratiti vegetaciju.

"Pomera se datum nicanja, brže nikne pšenica iz oktobra u odnosu na onu iz novembra, jer su u desetom mesecu topliji dani, vremenski uslovi su bolji, što ubrzava i samo nicanje, a dobija se duži period od nicanja do bokorenja i kasnije do klasanja."

Pomeranjem setve pomera se i period oplodnje cvetova

Takođe, napominje ovaj stručnjak, bez obzira na rokove setve, pšenica će ući u najkritičnije periode za formiranje prinosa od aprila do polovine maja.

"To je neki period kada vremenski uslovi treba da budu najbolji, optimalni za formiranje prinosa, jer tada dolazi do porasta u stablu, do formiranja broja cvetova po klasu, već u maju je sama oplodnja. Oni koji budu sejali kasno u novembru i decembru pomeriće taj rok za 10 do 15 dana", napominje naš sagovornik. 

Kasnije sejanje utiče i na ubrzavanje fenološke faze, skraćivanje perioda nakupljanja suvih materija do cvetanja, samim tim se smanjuje i broj bokora, a često i broj zrna po klasu, što na kraju dovodi do manjeg prinosa. Setvu odlaže i kukuruz koji još uvek nije skinut sa mnogih njiva, a predusev je za pšenicu. Moći će da se ubere tek kada vlaga padne na zadovoljavajući nivo, a to će uticati na početak sejanja na tim parcelama.

Koristite samo deklarisano seme

A savet poljoprivrednicima je i da seju deklarisano seme. Iako bi onim sa tavana mogli da uštede novac, sertifikovano daje sigurnost.

"Deklarisano seme ima svoju upotrebnu vrednost i proizvedeno je u kontrolisanim uslovima, prošlo je kroz odgovarajuća testiranja, sistem dorade, primenjeni su optimalni nivoi fungicida, maksimalno je zaštićeno, poznata je njegova klijavost", ukazuje Mirosavljević, te dodaje da takvog semena ima na 45 do 50 odsto parcela u Srbiji.

Kalkulacija troškova proizvodnje pšenice 2021. godine

Seme sa tavana, napominje, često može biti i zaraženo i sa manjom klijavošću, a pitanje je koliko je i zaštićeno.

"I sa tom malom uštedom, ratari mogu da dovedu u rizik proizvodnju, pod znak pitanja stave prinose. Može se uštedeti ako se na vreme uradi analiza zemljišta, pa u toj analizi manjom primenom azotnih đubriva u toku prihrane, može se ostvariti ušteda koja će pokriti, odnosno nadoknaditi tu razliku između deklarisanog i nedeklarisanog semena", zaključuje Mirosavljević.

Cena setve?

Međutim, glavno pitanje koje muči mnoge ratare ove sezone jeste koliko će da košta sama setva, s obzirom na povećanje cena đubriva, goriva, pa i semenskog materijala. Tu računicu za Agroklub napravio je stručnjak za ratarstvo Miroslav Malešević.

"Da bi se ovi troškovi pokrili, potrebno je 4,86 tona pšenice roda 2022, po ceni od 25 din/kg. Ako cena pšenice u žetvi 2022 bude 20 din/kg, biće potrebno više od šest tona da se podmire troškovi", zaključio je Malešević.

˟bez zakupa