Vuk u EU više neće biti "strogo zaštićen" nego samo "zaštićen"?

Evropska komisija podnela je predlog kojim bi se prilagodio status zaštite vuka prema međunarodnoj Bernskoj konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa. 

Povećale se populacije vukova

Status ovih divljih životinja utvrđen je na osnovu dostupnih znanstvenih podataka u vreme pregovora o Konvenciji 1979. godine. Na osnovu detaljne analize Komisija predlaže da se vuk proglasi "zaštićenim" za razliku od "strogo zaštićenog" kakav mu je status sada, piše u saopštenju Komisije. 

Dakle, analiza je pokazala da su se populacije vukova u poslednje dve decenije znatno povećale i zauzimaju sve veće teritorije. U 23 države članice EU postoji više od 20.000 vukova s ​​opšte rastućom populacijom i širenjem areala te čoporima koji se razmnožavaju. Ovo je uspeh očuvanja, koji je omogućen zakonima o zaštiti, povoljnijim stavovima javnosti i poboljšanjima staništa. Ali, njihovo je širenje dovelo do sve većih problema vezanih uz aktivnosti u ruralnim zajednicama, posebno kada je reč o šteti u stočarstvu.

Ova novost dolazi nakon najave u septembru ove godine kada je Komisija poručila da će na osnovu prikupljenih podataka odlučiti o predlogu izmene te ažuriranju pravnog okvira kako bi se, gde je to potrebno, uvele dalje fleksibilnost.

U saopštenju navode da i dalje podstiču nacionalne i lokalne vlasti da preduzmu potrebne radnje u postojećem okviru, ali da će u budućnosti moći da prilage načine upravljanja ovim divljim životinjama.  

Prevencija je i dalje ključna 

Predsednica Ursula fon der Lejen kaže kako je povratak vukova dobra vest za biološku raznovrsnost u Evropi, ali i da je koncentracija vučjih čopora u nekim evropskim regijama postala prava opasnost, posebno za stoku. Dodaje da su stoga lokalne su vlasti tražile veću fleksibilnost.

"Evropski nivo bi to trebalo da olakša, a proces koji je Komisija započela važan je korak. Duboko sam uverena da možemo i hoćemo da pronađemo ciljano rešenje i za zaštitu bioraznovrsnosti, ali i egzistencije u ruralnim prostorima", komentarisala je. 

Poverenik za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius kaže kako će Komisija nastaviti da podržava nacionalne i lokalne vlasti finansiranjem i smernicama za promovisanje suživota sa vukom i velikim divljačima generalno.

"Ulaganje u mere prevencije i dalje je ključno za smanjenje napada na stoku", poručuje on. 

Poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski kaže kako shvata poljoprivrednike i ruralne zajednice za koje je povratak vukova predstavljao značajne izazove u brojnim područjima, posebno za stočarstvo, u ionako, teškom socio-ekonomskom kontekstu. Ali, naglašava da treba podstaknuti države članice da u potpunosti iskoriste sredstva EU-a za podršku ulaganjima u mere prevencije, koje su ključne za smanjenje pretnji stoci.

Dalji koraci 

Povratak vukova u regije EU-a gde su bili dugo odsutni i njihova rastuća populacija na novim teritorijima doveli su do problema kao što su napadi na stoku, ali i sukoba između poljoprivrednika i lovaca, naročito tamo gde se mere za sprečavanje štete ne sprovode široko. 

Znanje za deo stada: Neispoštovan dogovor zaradio je ljudima večnog neprijatelja

Kao što je navedeno u zajedničkom pismu koje su poverenici Sinkevičius i Vojčehovski poslali ministrima EU-a, Komisija podupire nacionalne i lokalne vlasti u sprečavanju ili značajnom smanjenju rizika od grabljivaca. Različite mere pokazale su se efikasnima kada su pravilno sprovedene i prilagođene lokalnom kontekstu. 

Sada je na državama članicama da odluče o ovom predlogu. Nakon usvajanja, EU će ga podneti Stalnom odboru Bernske konvencije.