Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pijačna prodaja
  • 20.10.2023. 12:00

Zarađuju više od proizvođača, ali pijace bez njih ne mogu?

Pijace postaju demode, sve je manje prodavaca koji su primarni proizvođači. Bore se sa uvoznom robom, visokim zakupninama tezgi, mogućom fiskalizacijom. Da li im se "isplati" da prodaju na pijaci i kao ko?

Foto: Julijana Kuzmić
  • 1.808
  • 243
  • 0

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji za prvih šest meseci 2023. godine bila je oko 23,9 milijardi dinara. U odnosu na isti period prethodne godine, veći je za 14,9 odsto.

Međutim, podatak samoinicijativnih istraživanja Poslovnog udruženja "Pijace Srbije" nije dalo ohrabrujuć podatak, otkrivajući da pijace u Srbiji imaju 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu i prodaji poljoprivrednih proizvoda, što je trend pada u poslednjih deset godina.

"Prosečna iskorišćenost kapaciteta u 28 anketiranih preduzeća u toku 2022. godine bila je 52 odsto, što je za četiri odsto manje nego 2021. godine. Najveću prosečnu iskorišćenost imaju zelene pijace (56 odsto), potom slede kvantaške (51 odsto), na trećem mestu su robne (50 odsto), na četvrtom mlečne hale (49 odsto) i, na kraju, stočne pijace (22 odsto)", naveo je za Agroklub Savo Duvnjak ispred "Pijaca Srbije".

Najmanje iskorišćene stočne pijace, kaže Duvnjak (foto: Dejan Malagurski)

Zabeleženi trend pada je, prema mišljenju anketiranih preduzeća, posledica niza promena u pijačnoj delatnosti među kojima su najznačajnije: konkurencija drugih oblika trgovine, zakonodavstvo, promena potreba i navika kupaca, manje interesovanje poljoprivrednika za plasman svojih proizvoda na pijacama, starosna struktura korisnika usluga, infrastrukturna opremljenost.

Mnogo ima, ali se mnogo i baca?

A, šta kažu sami prodavci primarni proizvođači?

"Pijaca je trenutno u daunu, 70 odsto robe svakog proizvođača sigurno završi kroz kvantaš - prodaji nakupcima, zato što ona nema kapacitet da proguta tu količinu robe. Oni koji uzgajaju neke atraktivnije vrste - rade sa dobavljačima koji sarađuju sa restoranima ili sa dobavljačima koji rade za markete", otkrio nam je Dejan Krstić iz Borče koji je među onim povrtarima koji gaje čeri paradajz i distribuiraju marketima. 

Srpski ili italijanski čeri paradajz (foto: D. Krstić)

Prema RZS, u strukturi prometa na pijacama najviše zauzima povrće - 28 odsto, zatim živina i jaja, mlečni proizvodi, pa voće i grožđe. Iako je voće poslednje navedeno, Gordana Ćirić iz Rivice kaže da baš na voću uvek ima zarade. Na Limanskoj pijaci u Novom Sadu svoje proizvode sa 40 jutara površina pod jabukom, šljivom, breskvom, višnjom, kajsijom i trešnjom prodaje već 40 godina.

"Velika je konkurencija robe, dosta se donosi, ali koliko vidim i razbacuje, uništi", kaže Ćirićeva i dodaje da se sa konkurencijom izbori kvalitetom svog proizvoda.

Uvoz - problem broj 1

Ali, da kvalitet nije uvek presudan u kupovini, potvrđuje borčanski kolega. Jedan od većih izazova sa kojim se sureću prodavci primarni proizvođači je dobro poznata uvozna roba.

Voćari i povrtari više prodaju supermarketima nego na pijacama - manja danguba?

"Mene pogađa uvozna roba, jer čeri iz Italije je jeftiniji nego naš. Ja ne mogu da postignem tu proizvodnu cenu po kilogramu, koliko oni mogu da dobiju iz uvoza. Zato što Italija daje subvencije po kilogramu robe, a ne po hektaru i tako pokrije proizvodnju povrtaru. Njegov čeri posle ide u izvoz kao najjeftiniji, jer sve ostalo mu nadomesti država. Ja na primer, za 25 ari plastenika, dobijem 18.000 dinara, a čuo sam da oni dobijaju 1,2 evra po kilogramu", kaže Krstić.

Tezga, magacin, pa i bakšiš

Pored malog državnog podstreka za dalje ulaganje u proizvodnju, kamen spoticanja je i rast cene zakupa tezge. Kako smo saznali od mladog voćara iz Malog Požarevca Ilije Stanković, drugi put je ove godine poskupela pijačarina.

"Mislim da je ovo drugo poskupljenje zakupa u ovoj godini, prvo je bila 12.000 pa 14.000, i sada je 17.500 dinara za tri meseca. Pre poslednjeg poskupljenja dnevna je bila 570, odnosno 600 jer tih 30 dinara, 'pijačinci' - službenici nikad ne vraćaju - to im je bio bakšiš. Pošto mi radimo na dve tezge, cena za drugu tezgu je bila oko 800 dinara, što da ti imaš jednu tezgu koju si licitirao, ali kada se pomeriš na još jednu, umesto da bude jeftinija, ona je još skuplja", objašnjava Stanković koji svoje voće prodaje na Zelenom vencu u Beogradu, a od JKP "Beogradske pijace" do objave ovog teksta nismo dobili odgovore o poskupljenjima zakupa tržnica glavnog grada.

Fejsbuk objava

"Pijace su danas, uglavnom, neodržavane, prljave. Oni su to uveli "održavanje" na uplatnici, ali tezge često kako ostavimo uveče, tako zateknemo ujutru."

Kada se uporedi sa Beogradom, zakup tezgi na pijacama Novog Sada je daleko povoljniji, ali ima drugih stavki koje su izborne, ali bez kojih ne možeš - te moraš da ih doplatiš.

Problem pijaca su trgovci koji prodaju van tezgi, jer oni ne plaćaju zakup i nude jeftiniju robu, te oni više zaradi od mene, kaže Dejan Krstić.

"Pola godine zakupa tezge na Limanskoj pijaci košta 7.000 dinara, još se doplaćuje magacin - prostor ispod tezge 1.700 mesečno, dakle za šest meseci 10.200 i onih 7.000 dinara to je 17.200 dinara, koliko ja plaćam", svela je račun za Agroklub voćarka iz Rivice.

Smanjenje PDV-a, subvencionisana trgovina

Poslovno udruženje "Pijace Srbije" je pokrenulo inicijativu da se usluge koje se odnose na naplatu vlasnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, oporezuju po posebnoj stopi PDV od 10 odsto, kao što su oporezovane i druge komunalne delatnosti. Kako je trenutno PDV 20 odsto, Stanković nije optimista da će prepolovljen iznos biti osetno olakšanje za prodavce.

"U najavi je da će se izmenama i dopunama Zakona o trgovini urediti i subvencionisanje posebnih vidova trgovine. Cilj ovih izmena je da se malim trgovcima i proizvođačima koji posluju u svojim radnjama, u manjim mestima ili na pijacama, obezbedi mogućnost da konkurišu za podsticajna sredstva kojima će unaprediti svoje poslovanje", otkrio je još Duvnjak.

Da li će mali trgovci moći da unaprede svoju proizvodnju? (foto: J. Kuzmić)

Dnevna zarada prodavca na pijaci, kreće se od šest ili sedam hiljada, do 40.000 dnevno, ali te cifre zavise od sezone, dana i opšteg raspoloženja kupaca. Prema saznanjima Poslovnog udruženja i grupacije za pijačnu delatnost Privredne komore Srbije, na teritoriji Srbije oko 100.000 ljudi živi od rada na ovakvom prodajnom mestu. 

Fiskalizacija - da ili ne?

U Americi mnoge su stvari fleksibilne, ali jedno je sigurno - a to je da porez mora da se plati. Takva vrsta 'amerikanizacije' zahvatiće i Srbiju, ako ne sada, onda u budućnosti sasvim izvesno. Iako su pijačni prodavci do kraja 2024. oslobođeni obaveze da koriste fiskalne kase, ovog puta odluka je pala neočekivano bez protesta kao prošle godine. Međutim, pojedini nisu bili srećni zbog ovoga.

"Ja sam za fiskalizaciju, jer 90 odsto prodavaca su nakupci koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na svoje dvorište i ne bave se poljoprivredom. On zakupi po pet, šest tezgi i ima danas 'prođu' tonu robe, i tamo je svaki dan, a ja nemam vremena da budem tamo svaki dan. Fiskalizacijom bi se izdvojilo žito od kukolja, odnosno znalo bi se ko proizvodi, a ko kupuje i preprodaje", uveren je povrtar iz Borče, a tako misli i Ilija Stanković.

"Poljoprivredni proizvođači su izuzeti od te odluke o fiskalizaciji, zbog tih prekupaca - koji se vode kao da imaju radnju, a ne plaćaju porez i imaju čistu zaradu. Mada, prvo bi trebalo da se obezbede svi uslovi na pijaci, pa tek onda da uvode fiskalizaciju", kaže Stanković.

Stanković je mladi proizvođač iz Malog Požarevca

Ćirićeva s druge strane nije pristalica oporezivanja zarade.

"Jako je to nezgodno, poslužiti mušterije i svaki račun izdati, a ja u isto vreme služim po tri mušterije, a narod je nestrpljiv. Neće niko da čeka. Kad imam dve mušterije, dođe treća - ona neće da čeka - ode, a kamoli za račun", slikovito je prikazala Gordana iz Rivice.

Ali, tu se problemi ne završavaju zbog čega je sve manje prodavaca na tržnicama. Duvnjak kaže da ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, masovna industrijska proizvodnja i korporativni model poslovanja, zbog niza različitih uticaja na tržište domaćih poljoprivrednih proizvoda, nisu pogodna klima za male poljoprivrednike i mikro preduzetnike, koji formiraju najznačajniji deo ponude na pijacama.

Dok uslužim jednog, drugog, treći ode - neće da čeka, kaže Ćirićeva

"Pokušavajući da utvrdimo prosečnu starost zakupaca došli smo do zaključka da mladi sve ređe nastavljaju ili preuzimaju porodične poslove, pa je i to jedan od razloga što se interesovanje poljoprivrednika za pijace smanjuje. Prema rezultatima nekoliko istraživanja, prosečan zakupac tezge u Srbiji ima oko 57 godina", kaže Duvnjak.

Ilija Stanković pobija ovu tvrdnju s obzirom da ima 30 godina, ali će zbog gore navedenih razloga u narednim godinama razmisliti da li da kupce sa pijace prebaci na onlajn kupovinu i dostavu.

Ni sa njima, ni bez njih

Na kraju nakupci, za koje se čini da u svakom scenariju uspevaju da ostvare zavidne profite bez mnogo muke, ipak su najveća "smetnja". Prema izveštaju o obavljanju komunalnih delatnosti na teritoriji Republike Srbije u 2021. godini, na pijacama u 119 (od ukupno 152) lokalnih samouprava, koliko je obuhvaćeno istraživanjem "Pijaca Srbije", poslovalo je oko 830 preduzeće, preko 6.600 preduzetnika i skoro 12.000 poljoprivrednih gazdinstava.

"Iako su pre petnaestak godina imale značajno veći tržišni udeo u prometu poljoprivrednih proizvoda, pijace su za mala poljoprivredna gazdinstva i mikro i male preduzetnike i dalje izrazito značajan kanal distibucije."

Kako da lokalni proizvodi opstanu na tržištu, a da proizvođačima to ne bude izazovno?

Na kraju, voćar iz Malog Požarevca izdvaja i to da pojedini proizvođači postaju preprodavci, kupujući od Roma ujutru dok istovaraju robu iz kombija.

"Da se razumemo, pijace žive od nakupaca, a ne od nas proizvođača jer ja sam tu sezonski, jer ne postoji seljak u Srbiji koji ima robu 365 dana u godini", ističe Krstić.

Da li proizvođači prodaju svoje proizvode na pijaci ili ne pogledajte u rezultatima naše ankete


Tagovi

Prodaja na pijaci Prodavci proizvođači Preprodavci Uvoz hrane Nakupci Dejan Krstić Gordana Ćirić Ilija Stanković Savo Duvnjak Fiskalizacija Cena zakupa tezge Pijačarina Udeo pijaca u prometu


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB