Centralnu ulogu u opcijama ublažavanja uticaja na zemljište imaju autohtoni narodi, vlasnici privatnih šuma, lokalni farmeri i zajednice koje upravljaju značajnim udelom globalnih šuma i poljoprivrednog zemljišta.
Neophodna je zaštita šuma, promena načina ishrane i izmena poljoprivrednih metoda kako bi doprineli smanjenju oko četvrtine štetnih gasova i sprečili najgori uticaji klimatskih promena, upozorava se u Izveštaju klimatskog panela Ujedinjenih nacija.
Mala je verovatnoća da će se promene dogoditi ako ih vlade ne iniciraju, a samo velika smanjenja emisija u ovoj deceniji u svim sektorima, od poljoprivrede i transporta do energetike i zgradarstva, mogu preokrenuti stvari navode. Vlade bi trebalo da pojačaju napore za sadnju više drveća i razvoj tehnologija koje bi mogle da uklone deo karbondioksida koji se već nalazi u atmosferi nakon više od jednog veka industrijske aktivnosti.
"Napustili smo COP26 u Glazgovu sa naivnim optimizmom, zasnovanim na novim obećanjima i obavezama, ali trenutna klimatska situacija značila bi povećanje emisija od 14 odsto. Većina velikih emitera ne preduzima korake potrebne da ispune čak ni ova neadekvatna obećanja", izjavio je Antonio Guteres, generalni sekretar UN-a, prilikom objavljivanja Izveštaja.
Ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C je nedostižno bez trenutnog smanjenja emisija u svim sektorima. U procenjenim scenarijima predviđa se da će globalne emisije štetnih gasova dosegnuti vrhunac pre 2025. godine te biti smanjene za 43 odsto do 2030. godine. Metan bi trebalo da bude redukovan za oko trećinu. Prema izveštaju, u periodu 2010-2019, prosečne godišnje globalne emisije štetnih gasova bile su na najvišim nivoima u ljudskoj istoriji, ali je stopa rasta usporila. Smanjena je stopa krčenja šuma i ubrzana primena obnovljive energije.
"U ranoj smo fazi razvoja klimatske i poljoprivredne politike, ali moramo početi sa priznavanjem hitnosti izazova. IPCC upozorava da vlade do sada nisu bile na visini zadatka", rekao je Ben Liliston, direktor ruralnih strategija i klimatskih promena Instituta za poljoprivredu i trgovinsku politiku.
Napravljen korak za očuvanje svetskih šuma - kraj krčenju do 2030.?
Doprinos od oko 22 odsto globalnih emisija štetnih gasova došao je iz poljoprivrede, šumarstva i drugih sektora korišćenja zemljišta u 2019. godini, navodi se, od čega je otprilike polovina uzrokovana krčenjem šuma.
Mere poput zaštite šuma od seče, skladištenje (sekvestracija) karbona u poljoprivrednom zemljištu i održivi način ishrane mogu obezbediti između 20 do 30 odsto smanjenja emisija.
Predsednik međuvladinog panela o klimatskim promenama dr Hora Sung Li je izjavio da nalazi Izveštaja IPCC-a pokazuju da "ulozi za našu planetu nikada nisu bili veći".
"Ljudske aktivnosti su zagrijale planetu, a mi smo na putu da postignemo globalno zagrevanje od 1,5ºC u naredne dve decenije. Temperatura će nastaviti da raste."
Iako promene koje su potrebne u poljoprivredi, šumarstvu i drugim sektorima korišćenja zemljišta ne bi koštale mnogo za implementaciju, za sada vlada mali potencijal da se pokrenu. Istaknuto je da je najveća briga sprečavanje poplava i nestašice pitke vode. Velika pomoć u zaštiti prirode je razvoj agrošumarstva, a zaštita i obnova voćnjaka i pčela može pomoći prirodnim šumama da se prilagode.
Centralnu ulogu u opcijama ublažavanja uticaja na zemljište imaju vlasnici privatnih šuma, lokalni poljoprivrednici i zajednice koje upravljaju značajnim udelom globalnih šuma i poljoprivrednog zemljišta.
Posebno su ugrožene one koje žive na morskim obalama zbog promene nivoa mora, salinizacije, naglih padavinskih poplava.
Preporučena je uravnotežena ishrana koja uključuje održivo proizvedene životinjske proizvode uz biljke poput žitarica i mahunarki. Svetska potražnja za životinjskim proizvodima raste (mleko, meso, jaja), što je prepreka smanjenju emisija iz poljoprivrede. Veliki broj grla stoke zahteva veliku količinu hrane što će rezultirati dodatnim krčenjem šuma. Osim toga, stoka je veliki potrošač pitke vode i zagačivač atmosfere.
"Svet u kome živimo danas neće biti svet u kome ćemo da živimo za pet ili deset ili 20 godina. Moramo biti mnogo oprezniji kada su u pitanju naši postupci i povećati naše kapacitete prilagođavanja", izjavila je dr Debra Roberts, kopredsedavajuća radne grupe IPCC-a.
Tagovi
Autorka
