Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Vodostaj
  • 17.09.2022. 12:00

Zbog neplovnog Dunava gubimo svetske kupce, a neće biti ni kukuruza?

Dok na lepom plavom Dunavu, naša roba ne krene slobodnim tokom do Konstance, a posle toga u "svet", prinosi kukuruza su pod lupom. "Šuška" se i o ponovnom uvođenju kvota.

Foto: Depositphotos/sadsun
  • 1.342
  • 140
  • 0

Zbog niskog vodostaja Dunava u Bugarskoj, "zarobljeno" je oko milion tona srpskih poljoprivrednih proizvoda vrednosti milijardu evra, a više od 400.000 tona žitarica čeka na izvoz. I dok je evropska žila kucavica uglavnom plovna uzvodno, procene naših stručnjaka je da se gube veliki kupci iz Konstance, zbog nizvodnog "zakrčenja".

"To znači da već sada imamo veliku štetu. Preko 350 barži je praktično zaglavljeno s obzirom na njihovu nosivost, a šteta je utoliko veća sad kad imamo velike izvozne viškove pšenice koja će svakako preteći preko jedan milion tona, možda i do 1,5 miliona tona", kaže agrarni analitičar Žarko Galetin upozoravajući na činjenicu da je ova žitarica sve prisutnija na Konstanci zbog priliva od strane drugih država.

Početkom meseca potpisan je sporazum između Srbije i Bugarske o saradnji na tehničkom održavanju plovnog puta Dunava. Naša mehanizacija će biti stavljenja na raspolaganje komšijama kako bi se uspostavila plovidba u toj zemlji, i to na tеhničkom održavanju tačaka ključnih za sеktor prеvoza robе, na dеonici izmеđu 610 i 375 kilomеtra reke, navodi se na sajtu Ministarstva.

Da li ćemo imati šta da izvozimo?

Ipak, suša se dvostruko odražava na kukuruz. Prvo zbog pada vodostaja Dunava i nemogućnosti plovidbe barži, a drugo zbog potencijalnih prinosa. Postavlja se pitanje, da li ćemo imati uopšte šta da izvozimo?

"Nažalost nemamo velikih problema, jer nemamo ni velikih planova za izvoz zbog nedovoljno robe u opticaju. Sama suša je pogodila proizvođače koji se suočavaju sa mnogo manjim prinosima nego u proseku, pa neće biti velikih pritisaka na izvoz", kaže direktor kompanije Mat Agro doo koja posluje u sistemu Matijević agrar Nikola Puljić.

Ovog leta Dunav je pao na istorijski nizak vodostaj (foto: J. Kuzmić)

Firma koja obrađuje 30.000 ha površina pod žitaricama i uljaricama, a u čijem eksportu dominira kukuruz permanentno izvozi, ali sa manjim kapacitetom, manjim mogućnostima utovara plovila zbog visine gaza koja plovila imaju i zbog prohodnosti.

"Počele su da stižu barže iz Rumunije, sad se to popravilo, ali jedno mesec dana bilo je kritično, samo je mogla roba da ide uzvodno", kaže za Agroklub Spomenka Radivojević ispred Delta Agrara u čijem izvoznom asortimanu dominira takođe kukuruz, sa prošlogodišnjim ostvarenim prinosom od preko osam tona po hektaru.

Da li je alternativa prava, ako se gube svetski kupci?

Kako ne bi imali gubitke, fokusirali su se na strategiju izvoza uzvodnim putem.

"Otežano stižu barže, a jedno vreme nisu ni stizale zbog ekstremno niskog vodostaja u donjem toku i dole kod Prahova i na izlazu iz Srbije. Mi realizujemo isključivo ugovore što idu barže ka Austriji i Mađarskoj, jer je taj deo apsolutno plovan, tako da nam još uvek ne stižu objekti za Konstancu."

Alternativa je i železnički i kamionski prevoz robe, koji kako kažu iz ove kompanije, uspešno realizuju ka Italiji.

Negativan uticaj suše na kukuruz (foto: M. Celing Celić)

Međutim, nešto malo drugačije mišljenje o alternativama ima kolega iz prvopomenute firme.

"U normalnim godinama nema alternative, što se tiče logistike za Dunav, ni železnica ni kamioni ne mogu da nadomeste kapacitete koje preko ove reke možemo da izvezemo jer je velika većina roba orijentisana izvozu preko dunavskih luka, najvećim delom prema Konstanci", objašnjava Puljić, a Galetin ukazuje i na još jednu važnu činjenicu.

"Mislim da smo prošle godine imali negde oko 30 odsto izvoza preko rumunske luke. Ako se jednom etablirate na tom tržištu, vaša roba ide najvećim svetskim kupcima kukuruza, pšenice, bilo to Turska, Libija, Egipat, pa kad izgubite to tržište - to će biti veći problem. Naravno da su alternativna rešenja kamionski i vagonski prevoz, ali to više onda nisu svetski dileri žitarica", ukazuje agrarni analitičar.

Srbija u prvih 10 na svetu u uzgoju maline, šljive i izvozu kukuruza - ali?

Upravo, mnoge naše firme koje izvoze žitarice baržama Dunavom, svoju robu prodaju "internacionalama" koje su destinacije za pretovar kupcima u Iranu, Južnoj Koreji, Indiji i drugim zemljama na azijskom i afričkom kontinentu.

"Nevesela slika"

Pitanje koje se "poteglo" s početka teksta i dalje važi - da li ćemo imati uopšte kukuruza za izvoz?

"Slika je prilično nevesela. Dok smo mogli da izvozimo imali smo zabranu, s početka je imala svojih realnih osnova da se uvede, međutim dugo je trajala - pet nedelja! U međuvremenu došli su problemi sa uvođenjem kvota, imamo veliku sušu, vodostaj Dunava je pao, i konačno, imaćemo veoma loš prinos kukuruza", kaže Galetin i procenjuje da ćemo stoga imati vrlo mali izvozni potencijal što se tiče žutog zrna.

Gubitkom trgovine iz Konstance, gubimo i svetske kupce naše robe, kaže Galetin (foto: Ž.Galetin)

"Što se tiče kukuruza ja verujem da će država morati ponovo da posegne za merom ograničenja kontrole izvoza, ne verujem da će to biti mera zabrane, ali u svakom slučaju opet nekih kvota, jer ćemo imati vrlo napregnute bilanse."

Neizvesno i sa naftom

Međutim, koliko god se činio veliki problem daljeg izvoza žitarica, izvoznici smatraju da će mnogo veću štetu imati uvoznici energenata. Čeka se na import 1,25 miliona tona uglja koji je krenuo ka našoj zemlji iz Bugarske, kao i 30.000 tona nafte i naftnih derivata koji su pošli iz pomenute rumuske luke, pisao je Danas.

Kako smanjiti potrošnju dizela za rad traktora?

Ovo je naročito važno, uzimajući u obzir da značajan deo goriva dopremamo iz uvoza, pa zbog "lepog plavog Dunava" i posledica suše naša snabdvenost može biti ugrožena. Pitanje uglja je manje alarmantno kako isti kupujemo iz Bosne i Hercegovine, tačnije 90 odsto njihovog izvoza uglja usmereno je ka Srbiji. Uprava za indirektno oporezivanje naših komšija, kaže da je od januara do avgusta ove godine iz BiH izvezeno 206.720 tona uglja.

Kako su pisali bosansko-hercegovački mediji, najveći razlog ovako povećanog izvoza uglja u Srbiju su "potrebe susedne države za narednu sezonu grejanja i proizvodnju električne energije".

Kritično u Bugarskoj

Izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda pokazuje da je Dunav u stagnaciji sa tendencijom manjeg porasta naredna četiri dana u Srbiji, dok u Bugarskoj i dalje postoje kritične tačke prema Danube Fis portal-u. Prognoze su da će biti više kišnih dana u septembru mesecu.

Međutim, situacija je kao i na početku sušne krize - neizvesna, a priroda je i ovog puta dokazala da od nje najviše zavisimo.


Tagovi

Izvoz pšenice Izvoz kukuruza Barže Vodostaj Dunava Žarko Galetin Nikola Puljić Spomenka Radivojević Uvoz nafte


Autor

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: [email protected] web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Blagodeti prirode na jednom mestu. U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku.