"Video sam sebe u privatnom biznisu i lako odustao od ekonomije. Bio sam ubeđen da sa rakijom mogu da napravim dobar posao", kaže Slobodan Mitić. Njegovoj rakiji nije odoleo ni Rastko Ružić, koji živi i radi kao profesor engleskog jezika u Seulu u Južnoj Koreji, gde su takođe zavoleli takozvanu Zlatnu lulu.
Gornji Ristovac, selo nadomak manastira Sveti Prohor Pčinjski, od davnina je bilo poznato po proizvođačima rakije. Seljani su se oduvek međusobno takmičili ko će da ispeče najbolju. Svi su je pekli dobro ali niko kao njihov gazda Mita. On je jedini u selu imao zidani kazan u svom dvorištu.
Ristovčani su se prosto utrkivali ko će pre da dođe kod čuvenog Mite da u njegovom kazanu ispeku rakiju. Nije im smetalo ni to što su u njegovo dvorište morali da dovoze komine. Po završetku sezone pečenja rakije gazda Mita je skidao lulu sa kazana i odlagao je u podrum kao najveću dragocenost. Usput je svojim ukućanima ostavljao amanet govoreći "Ovo je zlatna lula. Čuvala nas je u nevolji i zato kada dođu bolja vremena čuvajte je kao oči u glavi". Taj amanet, posle njegove smrti, svaka naredna generacija iz njegove porodice je čuvala u srcima kao nekakvu relikviju.
Bespovratna sredstva za proizvodnju vina i rakije u Vojvodini
Njegov potomak Slobodan Mitić, po zanimanju diplomirani ekonomista, otišao je najdalje u ovom poslu, jer je u porodičnoj kući u Gornjem Ristovcu pečenje rakije pretvorio u biznis i on danas jedini na jugu Srbije ima licenciranu rakiju.
Ideja da krene u ovaj posao rodila se bukvalno na četvrtoj godini Ekonomskog fakulteta u Nišu. U početku, otac Dragoslav i majka Slavica, ekonomisti po struci, opirali su se sinovljevoj odluci, jer su oni imali druge planove za njega.
"Video sam sebe u privatnom biznisu i lako sam odustao od ekonomije. Tada sam bio ubeđen da sa rakijom mogu da napravim dobar posao. Nije u početku sve teklo glatko. Imao sam puno ideja i želeo da realizujem svaku od njih. Vodio sam računa da ne uzmem kredit koji bi me sputavao u realizaciji planova. Kad god bi mi bilo teško nikada nisam pomišljao da odustanem od svojih snova. Želeo sam da na dedinom imanju oživim berbu šljiva, jabuka, krušaka... i da od tog voća u dvorištu naše porodične kuće pečem šljivovicu, jabukovaču i kruškovaču," priča Slobodan.
Njegov deda Sreten je pekao rakiju na dva kazana od bakra od po 100 litara. Dok je to radio Slobodan mu je pomagao. Slušao je i pamtio dedine mudrosti koje je govorio iz duše. "Govorio je da Srbin ne može bez leba i rakije."
"Tokom školovanja ta rečenica mi je bila stalno napameti. I kada je trebalo da odlučim čime ću se baviti odlučio sam da to bude ozbiljna proizvodnja rakije. Video sam svoju šansu na tržištu juga Srbije jer sam najmlađi proizvođač šljivovice Zlatna lula", kaže Slobodan.
U otvaranje i pripremanje destilerije Slobodanu su puno pomogli roditelji. Uzeli su kredit i u Gornjem Ristovcu opremili objekat za proizvodnju rakije od šljiva. Obnovili su vajat u koji su smestili dva velika bakarna kazana za pečenje rakije od 350 litara. Kupili su i burad za smeštaj šljiva. Sagradili su i prostorije za burad od hrastovog i bagremovog drveta u kojima čuvaju rakiju.
Na porodičnom imanju od tri hektara koje je registrovano kao poljoprivredno gazdinstvo zasađeno je oko 1.200 sadnica šljiva i 200 sadnica jabuka. Od šljiva koje proizvede na svoja 2,5 hektara i ono što kupi od voćara iz Blaca, Prokuplja, Lebana i lokalnih proizvođača, Slobodan godišnje proizvede oko 5.000 litara rakije. On planira da poveća proizvodnju jer kapacitet sudova trenutno može da primi oko 100 tona komina. Rakiju Zlatna lula pakuje u boce od jednog litra i prodaje na teritoriji grada i području juga Srbije.
Firmu je Slobodan zvanično registrovao 2010. godine. Leti angažuje sezonske radnike. U posao su uključeni svi članovi porodice Mitić. Slobodan, iako proizvodi rakiju, ne spada u grupu rakijopija, ali je izvanredan degustator ovog pića. Dovoljno mu je da u usta uzme samo jedan gutljaj rakije i da oceni o kakvom kvalitetu je reč. Kada je kvalitet njegove rakije u pitanju tu već, ništa ne prepušta slučaju. Svi koji su je do sada probali došli su po još. Nije joj odoleo ni naš Vranjanac Rastko Ružić, koji živi i radi kao profesor engleskog jezika u Seulu u Južnoj Koreji. Kad god dođe u Vranje da obiđe svoju familiju u staro vranjsko naselje Ružinci, on ponese "Zlatnu lulu" prijateljima u Seul. Kušajući Slobodanovu rakiju svi su naučili da na srpskom kažu "Živeli", a posle treće čašice na svom jeziku uzviknu "Bravo Slobodane!".
Foto prilog
Tagovi
Autorka
