Štete se najčešće manifestuju u drugom delu vegetacije krajem avgusta i početkom septembra kada se inače ne radi zaštita fungicidima.
Antraknoza paprike u poslednjih nekoliko godina postaje sve značajnija, a pored paprike napada i plavi patlidžan, krompir i paradajz. Prenosi se semenom, a prezimljava i u zaraženim biljnim ostacima, kao i na korovskim biljkama familije Solanaceae.
U Americi je opisana još 1890, a u Evropi sredinom 20. veka. U Srbiji je, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Požarevac Violeta Stanković, evidentirana šezdesetih godina prošlog veka.
"Pored Colletotrichum capsici i Colletotrichum coccodes, nešto veći značaj imaju i Colletotrichum acutatum i Colletotrichum gleosporiodes. Patogen može da prezimi na korovskim domaćinima, ali i u zemljištu u sklerocijama", kaže ovaj stručnjak za zaštitu bilja i dodaje da razvoju bolesti pogoduje toplo i vlažno vreme sa temperaturama od 20 do 24 stepena Celzijusa.
Štete se najčešće manifestuju u drugom delu vegetacije krajem avgusta i početkom septembra kada se inače ne radi zaštita fungicidima.
"U ranijim fazama na lišću se prvi simptomi javljaju na najmlađem lišću u vidu hloroze i uvijanju prema licu lista, a na plodu prvi simptomi su u vidu vodenastih ulegnuća koja se šire i prelaze u lezije. Na površini lezije se javljaju koncentrični krugovi koji su prvo narandžasto-braon boje, a kasnije potamne", kaže savetodavac dodajući da se lezije mogu spajati i zahvatiti ceo plod.
U cilju sprečavanja pojave bolesti, za setvu treba koristiti zdravo seme, uništavati korove, a od preparata odlične rezultate daju fungicidi sa aktivnom materijom azoksistrobin.
Podsetimo, desetak dana pre berbe, ne bi se smelo obavljati bilo kakvo hemijsko tretiranje. Ostaci pesticida u paprici ne smeju da postoje. Zaraženi plodovi vraćaju se iz marketa i prilikom izvoza.
Izvori
Tagovi
Autor
