• Bolesti paprike
  • 08.05.2019. 14:00

Preventivom protiv antraknoze paprike

Da bi se sprečila zaraza, osim tretiranja preparatima, potrebno je primenjivati i preventivne mere koje značajno smanjuju mogućnost zaraze. Rasad paprike mora biti zdrav, sve bolesne biljke treba odstraniti. Proizvodnja rasada mora da se odvija na zdravom supstratu.

Foto: Depositphoto/ReyesPhoto
  • 693
  • 26
  • 0

Antraknoza paprike (Colletotrichum spp.) bolest je koja se prema rečima stručnjaka masovnije javlja na povrću u pojedinim godinama. Uzročnik obolenja je gljive iz roda Colletotrichum. Prema nekim izvorima literature, čak 32 vrste iz ovog roda napadaju papriku. Pored paprike, vrste ove gljivice parazitiraju i na drugim zeljastim pa čak i drvenastim biljnim vrstama. Najčešće mikoze ovog roda na paprici su C. Gloeosporiodes, C. Acutatum, C. Capsici i C. Caccodes.

Simptomi i rasprostranjenost obolenja

Antraknoza je rasprostranjena na gotovo svim područjima gajenja paprike. Otkrivena je još 1890. godine, prvo u SAD dok je u Evropi otkrivena 1956. godine i to u SSSR. Kod nas prvi slučajevi pronađeni su 1965. godine, u okolini Novog Sada i Horgoša.

Simptomi bolesti najčešće se pojavljaju na zrelim plodovima. Prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede, Katarine Radonić, pored zrelih plodova, simptomi mogu da se jave i na stablu, listovima i korenu biljaka. Na listovima i stablu simptomi se javljaju u vidu nepravilnih malih pega koje su oivičene tamnijim krugom. Pege su sivo smeđe boje.

Kako sprečiti plamenjaču paprike?

Simptomi na plodovima prvo se javljaju u vidu vodenastih pega koje se zatim šire i tako stvaraju lezije veličine od jednog do četiri centimetra. U uslovima povećane vlažnosti, na površini pega patogen formira sitne crne tvorevine ili tzv. acervule. U njima se nalaze konidije. Konidije su okružene crvenkasto narandžastom masom. Starenjem, lezije postaju sve tamnije. U vlažnim uslovima, pege se brzo šire i spajaju, a plodovi usled toga trule i propadaju. Kada nastupi suša, pege se osuše i ne šire se više, ali takvi plodovi ukoliko se prenesu u skladišta (gde je toplo i vlažno) pege nastavljaju da se šire a plodovi ubrzano trule i propadaju.

Kako se bolest prenosi

Zaraženo seme prenosilac je bolesti, kao i zaraženi ostaci biljaka u polju. Pojedine vrste gljiva iz ovog roda mogu da prezime i u zemljištu, u vidu mikrosklerocija. Parazit može da preživi i na zaraženim korovskim vrstama iz roda Fabaceae i Solanaceae. U toku vegetacionog perioda, bolest se širi putem vode, odnosno u vidu kapi, navodnjavanjem ili kišom. Takođe, može da se prenosi zaraženim alatom, dodirom radnika i slično.

Viroze paprike - simptomi i zaštita

Da bi se sprečila zaraza, osim tretiranja preparatima, potrebno je primenjivati i preventivne mere koje značajno smanjuju mogućnost zaraze. Među glavnim merama, potrebno je sejati zdravo seme koje je proizvedeno u kontrolisanim uslovima i koje je eventualno tretirano fungicidima. Ukoliko se koristi sopstveno seme, ono mora biti od potpuno zdravih biljaka. Poželjno je da se takvo seme potopi pola sata u vodi, na temperaturi od 52 C° da bi se smanjila štetnost spora, na površini semena. Rasad paprike mora biti zdrav, sve bolesne biljke treba odstraniti. Proizvodnja rasada poželjno je da se odvija na zdravom supstratu. Zahtev koji bi pri tom trebalo da se poštuje je da se na toj podlozi, u prethodnoj godini nisu gajili usevi iz roda Solanaceae i da nije gajena ni paprika.

Obavezno poštovati plodored

Papriku sejati u plodoredu nakon tri godine pauze. Pravila plodoreda neophodno je strogo poštovati, kako bi se ostvarili rezultati. Na parcelama koje su pod paprikom, obavezno uništavati korove. Ni u kom slučaju ne dozvoliti da se u usevu nađu korovi iz familije Fabaceae. Zemljište na kom se gaji paprika potrebno je da bude dobro drenirano, kako se voda ne bi zadržavala, ali i da navodnjavanje i ishrana budu usklađeni sa zahtevima povrća. Parcele na kojima će se obavljati proizvodnja, potrebno je duboko poorati, kako bi se eventualni korovi i zaraženi ostaci duboko zaorali. Mehaničke povrede na plodovima koje mogu nastati i od uboda insekata, predstavljaju otvoren ulaz za patogena. Zato je važno i suzbijanje insekata tokom vegetacije. 

Bolesti i insekti paprike kod uzgoja na otvorenom

Hemijske mere suzbijanja vrlo su važne, a i upotreba fungicida daje zadovoljavajuće rezultate. Prvi deo vegetacije, do cvetanja, mogu se primenjivati fungicidi na bazi bakara. Nakon cvetanja, u fazi zametanja plodova, mogu se koristiti fungicidi na bazi mankozeba, u koncentraciji od 0,2 do 0,25%. Kasnije mogu da se koriste i fungicidi na bazi strobilurina (npr. Stroby).

Kada se primenjuju fungicidi, obavezno je poštovati karencu. Desetak dana pre berbe, ne bi se smelo obavljati bilo kakvo hemijsko tretiranje. Ostaci pesticida u paprici ne smeju da postoje. Zaraženi plodovi vraćaju se iz marketa i prilikom izvoza.  Naravno, sve ove mere važne su zbog zdravlja jer pesticidi vrlo negativno utiču na zdravstveno stanje organizma.


Izvori

Poljoprivredna savetodavna služba Vojvodine


Tagovi

Antraknoza paprike Uzgoj paprike Preparati na bazi bakra Plodored


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi