• Uzgoj paprike
  • 06.06.2018. 14:00

Bolesti i insekti paprike kod uzgoja na otvorenom

Jako je bitno ozbiljno pristupiti zaštiti paprike, budući da je ona vrsta koju često napadaju bolesti čiji su prouzrokovači različite bakterije i gljive, a nekada, iako ređe, i virusi.

Foto: Bigstockphoto/Milanika
  • 13.677
  • 170
  • 0

Paprika (lat. capsicum) je jednogodišnja povrtarska kultura, uspravne razgranate stabljike, visine 50-80 cm. Listovi su jednostavne građe, sastavljeni su od peteljke i desetak centimetara dugačke, uske, jajaste i pri krajevima ušiljene plojke. Pojavljuju se naizmenično na granama. 

Proizvodnja paprike na otvorenom zahteva da se ozbiljno pristupiti zaštiti, budući da je ovo vrsta koju često napadaju bolesti čiji su prouzrokovači različite bakterije i gljive, a nekada, iako ređe, i virusi.

Kukuruzni moljac

Iako je kukurzni moljac jako raširena štetočina kukuruza, on napada često i plodove paprike. Takvi plodovi kasnije postaju crvljivi i propadaju. Iz istog razloga se preporučuje uzgoj paprika udaljeno od polja kukuruza. Savetuje se rigorozna i pravovremena zaštita pre plodonošenja ili u početku plodonošenja, ukoliko se paprika smenila sa kukuruzom u plodoredu ili se uzgaja u blizini polja kukuruza. Najčešće se ne preporučuju insekticidi, jer teško suzbijaju ovu štetočinu. Nakon kombajniranja kukuruznih površina, preporučuje se duboko zaoravanje zaostalih delova.

Zelena breskvina vaš

Napada većinu povrtarskih kultura u našim uslovima uzgoja. Budući da je breskva njen zimski domaćin, najviše je raširena na područjima gde se breskva gaji. Papriku napada i na otvorenom i u zatvorenom uzgoju. Odluka da li je potreban tretman insekticidima, donosi se nakon pregleda pet puta po pet biljaka na raznim mestima parcele. Ako se na 25 biljaka nađe više od 100 vaši, pregled se ponovi za tri dana. Ako se i u drugom pregledu utvrdi veći broj vaši nego kod prvog pregleda, treba odraditi prskanje. Koriste se insekticidi na bazi aktivnih susptanci: imidakloprida, tiakloprida, acetamiprida, pimetrozina.

Kalifornijski trips

Takođe, pored krastavca, kalifornijski trips napada i useve paprike, mada u manje slučajeva nego krastavac. Kao i kod krastavca, trips napada papriku u dva navrata. Prvi put nakon nekoliko prvih pravih listova, a drugi put u plodonošenju. Simptomi su skoro identični kao kod napada na biljku krastavca, a koriste se ista zaštitna sredstva koja smo i kod krastavca naveli.

U ovoj fazi, kalifornijski trips kao i neke druge insekte, možemo suzbiti nekim kontaktno-sistemskim insekticidom sa dužom karencom (budući da je tek počela sezona), tipa Proteus, Karate Zeon i slično. U drugoj fazi može se koristiti i neki akaricid/insekticid na bazi aktivne materije abamektin u koncentraciji od 0,1%, s obzirom na to da ga proizvođači već imaju dostupnog, zbog zaštite od crvenog pauka i ostalih grinja. 

Paprika - dobre i loše komšije utiču na razvoj biljke

Plamenjača paprike

Jedna od najčešćih bolesti kod paprike. Prvi simptomi bolesti javljaju se u zoni korenovog vrata. Koren postaje tamno crn, nakon čega se pojavi nekroza i vlažna trulež. Napadnute biljke naglo venu i suše se. Štete su najveće posle obilnih navodnjavanja, jer je potrebna voda da bi se gljiva razvila. Plodovi mogu biti napadnuti direktno ili preko peteljke. Ako nakon zaraze nastupi sušni period, plodovi se skupljaju, a tokom vlažnog vremena, nakon zaraze, na plodovima se javlja vodena pega koja zahvata čitav plod, te se na njemu razvija beli micelijum.

Simptomi na lišću prikazuju se u vidu nekrotičnih pega, koje uz prisustvo visoke vlažnosti vazduha mogu biti prekrivene belim micelijumom. Gljiva prezimljuje u zaraženim biljnim ostacima ili u zemljištu bez biljke domaćina, zahteva visoku temperaturu, do 35°C. Da bi se izvršila zaraza potrebna je voda.

Tretiranje semena i sterilizacija zemljišta obavezne su mere borbe protiv parazita u zemlji. Preventivnu zaštitu potrebno je izvršiti nakon pikiranja sa 0,25%  rastvorom popamocarba. Odmah nakon sadnje rasada svaka biljka se zaliva sa 200 - 400 ml 0,25% rastvorom Previcura. Taj postupak bi trebalo ponoviti svakih 15 - 20 dana.

Bela trulež

Javlja se često tokom uzgoja na otvorenom. Paprika je osetljiva na ovu gljivičnu bolest.  Simptomi su najčešće na stabljici u nivou zemlje. Na napadnutom mestu nastaje duguljasta vodena pega, koja se postepeno širi, obuhvatajući stabljiku. Listovi iznad napadnutog mesta gube čvrstoću i suše se. Napadnute delove prekriva beli pahuljasti micelijum. Mogu biti zaraženi i plodovi.

Gljiva u zemljištu može da preživi dugi niz godina. Voli lagana, prozračna tla u kojima se ne nakuplja voda (usled viška vode u tlu se nakuplja veća količina CO2 a u takvim zamljištima se bela trulež slabo razvija). Važno je obavljati preventivne mere kako bi se smanjio napad ovog parazita.

Mleko kao đubrivo i zaštita za povrće

Trulež korenovog vrata

Uzročnik ove bolesti je gljiva Phythophthora capsici. Do zaraze biljke ovom bolešću, dolazi još tokom faze rasada, na presađenim biljkama takođe, a može se javiti i kasnije u vegetaciji. Na početku, vrat korena dobije smeđu ili crnu boju. Nakon nekog vremena javlja se nekroza, a zaražene biljke polegnu i uginu. Nakon pikiranja, klijalište treba zaliti jednim od fungicida na bazi propamokarba. Koriste se 0,25% koncentracije Previcura 607 SL, Proplanta ili Previcura Energy u količini od 2 do 4 dcl preparata po biljci.

Uvenuće paprike

Uvenuće razvijenih biljaka paprike javlja se tokom leta kada su najtopliji dani, tj. u julu i avgustu. Uzročnik ove bolesti je Verticillium dahliae. Javlja se nakon obilnog zalivanja, a zaraza najčešće počinje tokom noći. Gljiva se prvenstveno razvija u području korenovog vrata. Biljke koje uvenu imaju suve listove, te na njima vise plodovi koji pocrvene. Ako uzmemo obolelu biljku i na njoj napravimo rez popreko, možemo videti crni prsten ispod kore stabiljke, koji predstavlja začepljenje provodnih snopova. Nekada uvene i jedan deo biljke koja daje loše plodove za prodaju i plasman. Za ovu bolest nema direktne zaštite fungicidom. Potrebno je pristupiti biološkim merama zaštite tipa strogog plororeda, kao i setvi otpornih sorti paprike.


Tagovi

Uzgoj paprike Bolesti paprike Kukuruzni moljac Zelena breskvina vaš Kalifornijski trips Plamenjača paprike Bela trulež Trulež korenovog vrata Uvenuće paprike Plamenjača


Autor

Bekir Dolić

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Posebno ga interesuje autohtona genetika svih biljnih vrsta.