Paprika - dobre i loše komšije utiču na razvoj biljke

Paprika je “gospođa” među povrtarskim kulturama i ima svoje zahteve u pogledu uzgajanja. Rotacija useva, dobri predusevi i dobre komšije su neki od zahteva koje bi trebalo da ispunimo kako bi nas paprika nagradila dobrim prinosom i kvalitetnim plodovima.

Promena mesta sadnje odgovara paprici

Rotacija useva je poželjna za sve kulture, a paprici posebno odgovara da svake godine promenimo mesto sadnje. Na ovaj način izbegavamo nakupljanje štetočina, prouzrokovača oboljenja i jednostrano iscrpljivanje hraniva iz zemljišta. Na isto mesto paprika treba da dođe tek nakon četiri godine, najmanje nakon tri godine.

Izbor preduseva

Kao predusevi paprici odgovaraju mahunarke, biljke za zelenišno đubrivo, žitarice, lukovi, rani kupus, karfiol, lisnato povrće, korenasto povrće (cvekla). Kao preduseve bi trebalo izbegavati sve pripadnike porodice Solanaceae: krompir, paradajz i patlidžan.

Dobar komšija zlata vredi

Biljke koje sadimo pored paprike možemo odabrati i na taj način pozitivno uticati na zdravstveno stanje našeg useva, visinu prinosa i kvalitet podova. Pravilnim odabirom komšijskih biljaka možemo usev paprike zaštiti od štetočina ili bolesti.

Kukuruz u blizini paprike će zaštiti papriku od vetra, ali treba biti obazriv zbog zajedničkih štetočina. U krajevima gde je jak napad kukuruznog moljca i drugih zajedničkih štetočina, izbegavati ovu kombinaciju. Paprika ne voli senku i zbog toga ne saditi kukuruz da zasenjuje papriku.

Beli i crveni luk sadrže fitoncide koji štite papriku od pojave oboljenja i mnogobrojnih štetočina.

Sve mahunarke su odlične kada se posade kao predusev ili pored paprike, zbog azotofiksacije i obogaćivanja zemljišta azotom. Osim toga, većina štetočina koji napadaju papriku ne podnose miris mahunarki. Međutim, pasulj, pasulj mahunar ili grašak ne treba uzgajati u združenom usevu sa paprikom, jer mogu zagušiti bijke paprike i dovesti do njihovog propadanja i zaostajanja u rastu i razvoju.

Spanać i zelena salata su dobri, jer rano napuštaju gredice i ostavljaju prostor za sadnju paprike.

Začinske i lekovite biljke

Mnogobrojne začinske i lekovite biljke imaju izuzetno pozitivan uticaj na papriku. Osim što papriku štite od bolesti i štetočina, neke biljke povoljno deluju na zemljište i materijama koje izlučuju teraju nematode i sprečavaju razvoj opasnih bakterija u zemljištu.

Neven i kadifica teraju nematode i zemljišne štetočine. Neven štiti papriku od biljnih vaši, mrava, rovca.

Maslačak će delovati na ubrzano dozrevanje plodova paprike.

Kopriva, selen, mirođija, korijander, bosiljak, dragoljub, kamilica, kadifica, macina trava su poželjne kao komšije paprici.

Loše komšije paprike

Paprika pripada porodici Solanaceae kao i krompir, paradajz i patlidžan. Zbog zajedničkih štetočina i bolesti izbegavati uzgajanje paprike sa ovim kulturama. Ukoliko morate da blizu paprike posadite neku od ovih kultura, izaberite patlidžan. Paprika i patlidžan imaju iste zahteve prema klimatskim uslovima i potrebu za vodom.

Krompir je izuzetno nepovoljan kao komšija paprici, jer osim zajedničkih bolesti i štetočina, osiromašuje zemljište, oduzima paprici hraniva.

Komorač izuzetno nepovoljno deluje na razvoj rasada paprike, a može doći i do potpunog propadanja biljaka paprike.

Šargarepa svojim mirisom tera štetočine, ali loše utiče na formiranje plodova. Kod nekih sorti paprike zbog blizine šargarepe dolazi do potpunog izostajanja zametanja plodova.

Sve biljne kulture koje stvaraju senku i oduzimaju hraniva i vodu treba izbegavati.

Udaljite čili paprike

Uzgajanje ljutih, čili paprika pored slatkih paprika treba u potpunosti izbegavati, zbog međusobnog oprašivanja. Plodovi slatkih paprika postaće ljuti zbog oprašivanja polenom čili paprika. Zbog toga čili paprike sadite što dalje od slatkih paprika, a između njih posadite visoke biljke koje će sprečiti međusobno oprašivanje, odnosno let oprašivača.