• Đubrenje azotom
  • 24.05.2019. 08:00

Azotna đubriva - Dozirati, ali ne preterivati

Pravilan rast i razvoj biljaka u različiti vegetacionim fazama obezbeđuju mikro i makroelementi. Iako u određenim količinama potrebu za ovim elementima biljka obezbeđuje iz zemljišta, ipak vrlo često potrebno ih je dozirati putem različitih mineralnih i organskih đubriva. Pri tom, vrlo je bitno obratiti pažnju na niz faktora koji određuju količinu i oblik doziranja.

Foto: Bigstockphotos/miraclemoments
  • 216
  • 11
  • 0

Azot (N) jedan je od esencijalnih elemenata za rast i razvoj biljaka. Budući da je osnovni pokretač svih ostalih elemenata vrlo bitno je da ga biljke imaju u optimalnoj količini u svakoj vegetacionoj fazi.

Uloga azota u rastu i razvoju biljaka

Azot spada u grupu makro elemenata potrebnih svakoj biljci za rast i razvoj. Prilikom rasta biljaka, gotovo da ne postoji niti jedan proces u biljkama na koji azot ne utiče (direktno ili indirektno). Azot je klasifikovan kao prinosni hranljivi elemenat jer pored oblikovanja i podržavanja zelene mase biljaka, utiče i na količinu i kvalitet prinosa plodova. Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja koja učestvuju u prenosu energije u ćelijama kao i u procesima fotosinteze. Azot direktno utiče na rast i razvoj stabla i korena biljaka, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima, ali i kvalitetu i količini plodova.

Vidljivo je da azot kao makroelement, potreban biljci i da ima svoju višestruku ulogu u mnogobrojnim procesima. Njegovi nedostaci su jasno vidljivi na biljkama. Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota, smanjuje se porast biljaka, listovi počinju da gube boju a kasnije i da žute. Zatim, dolazi do hloroze, koren se izdužuje i smanjuje se njegovo grananje. 

Znakovi nedostatka hraniva na paradajzu

Sa druge strane, prevelika dostupnost azota dovodi do bujnijeg razvoja biljke, listovi postaju tamnozelene boje, plodovi nedovoljno sazrevaju i postaju manji. Pored toga, koren je kraći i deblji, a  otpornost biljaka na sušu je slabija. Takođe, otpornost biljaka na bolesti dosta je manja i takve biljke imaju tendenciju obolenja zelene mase.

Oblici usvajanja azota

Azot je sastavni deo atmosfere u kojoj biljke rastu i plodonose. Međutim, iz atmosfere biljke nisu u mogućnosti usvajati azot pa im je prema tome potrebno dozirati azot kroz osnovni medijum azota - zemljište. Biljke usvajaju azot iz zemljišta samo u obliku nitratnog i amonijum jona dok određene biljne vrste kao što su leguminoze mogu putem kvržičnih bakterija koristiti elementarni azot iz atmosfere. Biljke sa manjim varijacijama gotovo podjednako usvajaju nitratni i amonijačni oblik azota. 

Iako biljke usvajaju oba pristupačna oblika azota, amonijačni oblik predstavlja pogodniji izvor azota jer ga biljke mogu direktno ugrađivati u organska jedinjenja i tako smanjiti utrošak energije. Sa druge strane nitrati se u biljci redukuju do amonijaka, a za njihovu redukciju troši se energija što dodatno opterećuje biljku. Međutim, u praksi je nitratni deo brže i lakše pokretljiviji od amonijačnog oblika.

Shodno dozi azota i obliku u kom se isti nalazi, sva azotna đubriva dele se na: nitratna, amonijačna, amonijačno nitratna i amidna. Prilikom izbora đubriva potrebno je voditi računa o obliku azota koji se želi dozirati. Svakako najpovoljnije je birati nitratna ili amonijačna đubriva koje biljka može koristiti interventno, nego đubriva koja azot sadrže u amidnom obliku. Ovakav oblik azota potrebno je prethodno procesima razgraditi na pristupačne oblike koje će biljka u budućnosti koristiti.

Preporučeno je interventno đubrenje većim dozama azota, ukoliko je to potrebno, obavljati u fazi vegetacije do cvetanja biljaka. Dodatno, tada je potrebno koristiti đubriva koja azot imaju u amonijačnom i nitratnom obliku. U svim ostalim fazama azot se unosi izbalansirano u odnosu sa ostalim elementima kako to nalažu zahtevi biljaka.

Azot u zemljištu

Budući da biljka azota najviše usvaja iz zemljišta, količina ovoga elementa u zemljištu vrlo često je promenljiva. U zavisnosti od plodnosti zemljišta, količine zaoranih prethodnih žetvenih ostataka, sadržaja oraganske materije, tipa zemljišta, prethodnog đubrenja azotom, oblika i vrste đubriva, osnovne obrade, uveliko će zavisiti količina azota u zemljištu koja je potrebna biljkama. Pored navedenog vrlo bitno je pratiti temperaturu zemljišta, prethodni stepen iskorišćavanja zemljišta, vlažnost i sadržaj vode u zemljištu kako bi se mogla optimalno dozirati količina azota biljkama.

Peskovita zemljišta omogućavaju dosta manju mineralizaciju azota u istom dok,  ukoliko je reč o humusnim, dubokim i plodnim zemljištima na kojima su prethodno primenjena organska azotna đubriva, obezbeđuje se veća količina azota. Sva potrebna dodatna količina azota biljkama podmiri se iz mineralnih đubriva.

Prilikom upotrebe istih, voditi računa o nekoliko parametara kako bi njihov utrošak bio racionalan i kako bi se sprečilo dodatno zakišeljavanje zemljišta i omogućila mobilnost svih hranljivih elemenata. Kao najvažniji faktori nameću se tipologija zemljišta, prethodne norme đubrenja, klimatski uslovi i zahtevi biljaka za azotom u različitim vegetacionim fazama.

Kopriva - kraljica eko proizvodnje

Sadržaj azota u zemljištu može se smanjiti ispiranjem, erozijom, denitrifikacijom i volatizacijom. Da bi se navedeno sprečilo preporučuje se obezbeđivanje dobrih drenažnih uslova zemljišta, sadnja na optimalnim nagibima terena ili kreiranje terasa za uzgoj, kao i zaoravanje đubriva, odnosno njegovo unošenje ispod zemljane površine u sloju od minimalno pet do deset centimetara, kako bi se sprečila volatizacija đubriva.


Tagovi

Azot Đubrenje Nitratni oblik Amonijačni oblik Azot u zemljištu Mineralna đubriva Azot


Autor

Admir Hodžić

Admir Hodžić

Magistar agronomije, sa orijentacijom na ruralni razvoj, inovacije i proizvodnju zdravstveno ispravne hrane. Istražuje, analizira i deli zanimljive agro teme.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi