Biološko suzbijanje tripsa na paprici u zaštićenom prostoru

Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) je mali insekt, žutonarandžaste do kestenjastosmeđe boje, a njegove larve su svetlije. On je izrazit polifag što znači da napada velik broj biljnih vrsta, a od plodovitog povrća najčešće papriku. Prvo napada listove bockanjem i sisanjem sokova iz njih zbog čega se oni ne razvijaju pravilno i postaju deformisani. Pojavom prvih plodova trips započinje svoju intenzivnu ishranu, a najbolje mu odgovaraju tek zametnuti plodovi. Daljim rastom oni zbog toga postaju deformisani i izobličeni pa gube tržišnu vrednost.

Napad tripsa u zaštićenom prostoru 

U zaštićenom prostoru na paprici tokom letnjih meseci oni stvaraju velike probleme. Budući da imaju veliki broj generacija godišnje, njih 12 do 15 javljaju se istovremeno u svim razvojnim stadijumima što dodatno otežava njihovo suzbijanje. Dodatni problem je što se zavlače u skrivena mesta na biljkama poput listova, cvetova i pazuha lista, a na biljci su prisutni od njene razvojne faze pa sve do završetka berbe.

Indirektnu štetu koju uzrokuju je što su oni i vektori virusa.

Suzbijanje tripsa

Za praćenje štetočina u zaštićenim prostorima koriste se vizuelni atraktanti, odnosno plave i žute lepljive ploče. Ako je prisutnost štetočina velika, postavlja se i veći broj ploča jer će se na taj način smanjiti njihova brojnost. Nakon početnog smanjenja populacije tripsa, proizvođači dolaze do trenutka kada moraju da odluče da li će koristiti hemijsku ili biološku zaštitu.

Suzbijanje ove štetočine ograničeno je karencom, a postoji i mogućnost razvoja rezistentnosti zbog učestale upotrebe insekticida. Sve veći broj proizvođača odlučuje se za zaštitu od tripsa puštanjem grabljivica u zasad ili zaštićen prostor, zajedno sa integrisanim ili konvencionalnim merama.

Prednosti biološkog suzbijanja

Kod primene biološke zaštite potrebno je dobro poznavati uslove uzgoja biljke, biologiju i ekologiju grabljivica i stalno praćenje štetočina vizuelnim atraktantima. Za suzbijanje najčešće se koriste stenica (Orius laevigatus) i grabljiva grinja (Amblyseius swirskii), a dostupna je i grinja (Stratiolaelaps scimitus) koja živi u zemljištu.

Količina potrebnih grabljivica zavisi od zaraze zasada i veličine populacije tripsa prisutnih u zasadu. Stenice i grinje koje se nalaze na tržištu za biološku zaštitu su pakovane u plastične bočice pa je njihova primena jednostavna jer se samo puste na listove paprike i sami se dalje raspoređuju. Nakon primene potrebno je neko vreme da se predatori razviju i da počnu da deluju, a to je najteži deo jer je teško uveriti poljoprivrednike da će sve biti u redu dok oni gledaju kako trips i dalje pravi štetu. Kod puštanja predatora u zaštićeni prostor važno je da se paprika ne tretira insekticidima čije delovanje može da šteti razvoju korisnih insekata koji se oslobađaju kasnije.

Hemijska ili biološka zaštita paprike od tripsa?

Bitno je da se svakodnevno sprovodi monitoring štetočina i grabljivaca i da se kontroliše temperatura. Ukoliko se primeti smanjen učinak biološke zaštite i to vizuelnim pregledom, prema potrebi mogu da se ponovno unesu kako bi se sprečio poremećaj njihove ravnoteže.

Prednosti biološkog suzbijanja u zaštićenom prostoru, na ovaj način je u tome što nema karence, ne razvija se rezistentnost, a biopesticidi su povoljni za korisne insekte i okolinu i ono najvažnije da nema ostataka aktivnih materija na plodovima.

Efikasnost primene grabljivaca

Efikasnost zavisi od raspoloživog izvora hrane za grabljivce i temperature vazduha koja mora da odgovara njihovom optimalnom razvoju. Najčešće se oslobađaju kad uslovi za njihovo razmnožavanje to i dopuštaju, a to je obično kad temperature u većem delu dana ne padaju ispod 18 - 20°C. Nepovoljni uslovi poput visoke ili niske temperature onemogućavaju njihov razvoj, razmnožavanje i aktivnost, a visoke temperature pojačavaju aktivnost i brojnost štetočina pa grabljivci ne uspevaju da drže njihovu brojnost ispod praga štetnosti.  

Iako je biološka zaštita kod nas još uvek na nekom početnom nivou i pod njom su samo male površine, u budućnosti poljoprivredne proizvodnje takve površine povećavaće se jer štetočine sve više postaju rezistentne.