Hemijska ili biološka zaštita paprike od tripsa?

Poljoprivrednici se trude različitim hemijskim sredstvima, mamcima i klopkama da stanu na kraj tripsu, koji je posao ograničavajući faktor u uzgoju paprike.  Obično to na početku i uspeju, ali samo na kratko. Trips se ubrzo opet pojavljuje, a kada dođe berba, primena hemijskih sredstava zbog karence je ograničena. U to vreme i temperature postaju visoke, što pogoduje njegovom bržem razvoju, pa poljoprivrednici gube prvo bitku, a onda i rat sa ovom opasnom štetočinom.

Opis, važnost i štete

Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) je maleni insket, žuto-narandžaste do kestenjasto-smeđe boje. Larve su svetlije boje i manje od odraslih insekata. Izraziti je polifag (napada veliki broj biljnih vrsta), a od plodovitog povrća najveće štete pravi na paprici i to najpre na listovima, koji se na mestu uboda i sisanja  ne razvijaju pravilno, pa list daljim razvojem ostaje deformisan.

Pojavom prvih plodova, trips započinje svoju ishranu. Najbolje mu odgovaraju tek zametnuti plodovi, koji postaju prava poslastica. Sisanjem biljnih sokova na plodovima i njihovim daljim rastom, oni postaju izobličeni i gube tržišnu vrednost.

Osim direktnih šteta koje pravi, kalifornijski trips je i vektor različitih virusa. 

Hemijska i biološka zaštita od tripsa

Za praćenje štetočine u zaštićenim prostorima, postavljaju se plave i žute lepljive ploče. U uslovima gde je prisutnost štetočine velika, može se postaviti i veći broj ploča, jer će se na taj način smanjiti brojnost. Nakon početnog smanjenja populacije tripsa, dolazimo do odluke koju poljoprivredni proizvođači moraju da donesu, a to je da li koristiti hemijsku zaštitu ili primeniti biološku zaštitu.

Za hemijsko suzbijanje tripsa koriste se sredstva na bazi a.m. spinosad i a.m. abamektin.

Za biološku zaštitu primenjuju se stenice iz roda Orius i predatorska grinja iz roda Amblyseius. Količina koja je potrebna zavisi od stanja zasada i veličini populacije tripsa koja je prisutna. Primena je dosta jednostavna. Stenice i grinje su pakovane u plastične bočice, te se iz bočica istresaju na biljke. Nakon primene potreban je određeni period da se stenica i grinja razviju, odnosno da počnu da deluju i da dođe do smanjenja populacije tripsa. Ovo je obično najteži deo i teško je uveriti poljoprivrednika da će sve biti u redu dok on gleda kako trips pravi štetu na njegovim biljkama. Nekoliko poljoprivrednika koji su krenuli sa biološkom zaštitom u ovom trenutku nisu izdržali i posegnuli su za primenom hemijskih sredstava. To nije dobro i svakako je velika greška koju rade.

Prednosti biološke zaštite 

Prednosti primene biološke zaštite su višestruke. Prva je svakako što je primena hemijskih sredstava svedena na minimum. Berba se može obavljati opušteno, prema potrebama narudžbe, jer nema karence. Izbegnuto je prskanje zasada, koje može da bude u ovo vreme, kad su biljke već velike, jako teško i naporno. A najveća prednost je što plastenik dugotrajno očistimo od štetočine. Primenom biološke zaštite ostavljamo "čist“ plastenik i za nadolazeće kulture. Dakle, zaključak je svakako pružimo priliku biološkoj zaštiti. Budimo strpljivi i bićemo nagrađeni zdravim zasadom!

Autor: Mirjana Dijan, dipl.ing.agr.