• Povrće
  • 06.05.2020. 12:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Grabovci

Čeka se rod luka i krastavca, proizvođači se nadaju dobrom kvalitetu

Krastavci su interesantni za proizvodnju, jer brzo rastu i mogu početi da rađaju 60 do 70 dana nakon setve. Prilično su zastupljeni u Sremu, ali ništa manje nije ni luk, koji je prošle godine imao izuzetno dobru cenu, pa se povrtari nadaju da će i ove godine zadovoljno 'trljati' ruke.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 107
  • 9
  • 0

Jedna od povrtarskih biljnih vrsta koja se svake godine gaji u Sremu su i krastavci. Paori ga podjednako gaje i u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru. Na gazdinstvu Rajačić u Grabovcima u opštini Ruma, već 10 godina proizvodi se krastavac. Dobro znaju kompletnu tehnologiju proizvodnje, a nakon dobro odgojenog rasada usledilo je iznošenje na njivu i pokrivanje folijom i agrilom. Trenutno je pod tunelima 3.000 biljaka.

"Već više od 10 godina porodično bavimo se proizvodnjom krastavca salatara, ove godine nam je krastavac na površini od oko 20 ari, sto je nekih 3000 biljaka. U pitanju je sorta ajaks, kojom smo zadovoljni, do sada se najbolje pokazala i što se tiče prinosa a i kvaliteta. Krastavac je tek rasađen pa je rano za neke ozbiljnije prognoze, mada smo trenutno zadovoljni kako izgleda i kako napreduje", kaže Ivan Rajačić i dodaje da s obzirom da sve sami odrađuju, nemaju rashode na plaćanje radnika, pa je samim tim i sve isplativije.

Rod krastavca očekuje se 60 do 70 dana nakon setve

"Trenutna situacija u vezi sa koronom nas nije mnogo poremetila, jer nemamo sada proizvod za prodaju, a nadamo se da će to biti gotovo dok naš krastavac stigne. Obično prodajemo stalnim kupcima, koji dolaze kod nas kući i već godinama uspešno sarađujemo." 

Vode Rajačići računa i o plodoredu

Najbolje uspeva posle strnih žita, mahunarki, luka, paprike i višegodišnjih trava, ranog kupusa i drugog ranog povrća. Na istom mestu ne treba ga gajiti najmanje četiri godine, kaže Ivan i dodaje da uz primenu pune agrotehnike rod može biti dobar i kvalitetan.

Koje povrće se najbolje slaže u plodoredu?

Krastavci su interesantni za proizvodnju, jer brzo rastu i mogu početi da rađaju 60 do 70 dana nakon setve. Što se salatara tiče njihova masa varira od 200 do 300 grama, a prinos se kreće od 10 do 30 kilograma po kvadratnom metru, što zavisi od vremena uzgoja i trajanja berbe.

Meštani Grabovaca poznati i po proizvodnji luka

Pojedini poljoprivrednici godinama gaje i luk na svojim njivama i kažu da ta vrsta proizvodnje nije nimalo jeftina, ali zna da donese i dobru zaradu. Luk je biljna vrsta koja traži često zalivanje, pravovremenu i adekvatnu zaštitu. U porodici Radić ove godine luk je na površini od tri jutra. Zasejan je jesenas, a kako sada stvari stoje obećava i dobar rod.

"Od kada znam za sebe, porodično se bavimo proizvodnjom crnog luka, nekada smo sami proizvodili seme, odnosno arpadžik. Međutim poslednjih petnaestak godina, sejemo luk iz baruta. Ne odustajem od te proizvodnje, jer koliko god da je naporno i potrebno dosta truda i ulaganja, ipak to budu, takoreći, prve pare, koje uvek dobro dođu za nastavak cele poljoprivredne sezone", kaže Ružica Radić, koja je zadužena za proizvodnju i prodaju luka i dodaje da nekada bude loša godina, ali dobra godina nadoknadi sve one loše.

Jedna dobra godina za luk, može da nadoknadi sve loše

"Ove, kao i svake prethodne godine, posejali smo više sorti, zbog toga što neka stiže ranije, a neka kasnije što nam odgovara zbog plasmana. Svakako da ne očekujem da ove godine bude dobro kao i prošle, jedino što mogu da se nadam jeste da će ove godine biti bar približno tako, a bila bih zadovoljna i sa cenom od oko 30 dinara. Što se tiče plasmana, uglavnom prodajemo dugogodišnjim kupcima, koji dolaze do nas, a verujemo i da će se pregovori oko saradnje sa nekim marketima uspešno završiti, pa će to biti još jedan prodajni kanal." 

Uzgoj luka: Pravilno zalivanje može povećati prinos i do 50 odsto

Vađenje luka na njivama Radića počeće krajem maja. Sada se, zbog nedostatka padavina usev svakodnevno zaliva, ali bez bilo kakve zaštite, zbog karence.


Foto prilog


Autor

Zlatko Markovinović

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrce #mojabasta Na koju stranu pre ići, brati malinu za kolače ili paradajz i krastavac za sa... Pročitaj celu belešku »