Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Naklijavanje krompira
  • 13.01.2024. 12:00

Dva načina naklijavanja krtola krompira

Naklijale krtole pažljivo saditi da se ne otkinu pupoljci (klice).

Foto: Depositphotos/markit
  • 214
  • 53
  • 0

Krompir (Solanum tuberosum L.) ima vrlo važnu ulogu u ljudskoj ishrani. Značaj ovog povrća u ishrani daje kalorična vrednost i visoka svarljivost visokovrednih belančevina. Krtole sadrže oko 25 odsto suve materije, od čega 14 - 22 odsto skroba, 1,4 do 3 odsto belančevina, oko jedan odsto celuloze, 0,2 - 0,3 odsto masti i 0,8 do jedan odsto mineralnih materija. Krompir je bogat vitaminom C i vitaminima grupe B (B1, B2, B3), zatim karotinoidima i vitaminima PP i K.

Evropska kuhinja poznaje više od 200 jela od krompira. Krtole služe kao sirovina u industrijskoj preradi. Krompirove pločice pržene na ulju ili masti predstavljaju "čips". Prerađuje se i u alkohol (špiritus).

Stiže rani egipatski krompir - ko ga najviše uvozi?

Ovo povrće je dobra stočna hrana. Za krmu se koriste krtole u svežem i kuvanom vidu, a takođe i silirana cima (stablo - nadzemna biomasa krompira). Mogu da se koriste i osušene krtole, koje se lakše skladište i čuvaju preko zime. Proizvodi prerade, kao što su otpadna voda i patoka, koje sadrže dosta suve materije mogu se preraditi u veoma cenjenu stočnu hranu bogatu belančevinama, naročito za goveda i druge vrste domaćih životinja. U dnevnom obroku može se davati do 25 kg kuvanog.

Pozelenele i proklijale krtole su nepogodne i štetne za ishranu ljudi i životinja bez prethodne obrade pažljivim prokuvavanjem. Zbog intezivne agrotehnike, veoma je cenjen kao odličan predusev.

Naklijavanje krtola 

Postoje dva načina naklijavanja krtola.

Prvi način: Naklijavanjem (jarovizacijom) se smanjuje vegetacioni period 15 - 20 dana i povećava prinos za oko 50 odsto. Naklijavanje je 35 - 45 dana pre setve u prostorijama na temperaturi 12 - 15oC i uz prisustvo difuzne svetlosti. Za sprečavanje isušivanja krtola u prostoriju unosimo sud sa vodom ili vlažne džakove kako bi održali vlažnost vazduha 80 - 85 odsto. Krtole (mase 40-60 g) su u sandučićima do dva reda, a sanduci su jedan iznad drugog.

Sanduke povremeno rotirati (premeštati) kako bi sve dobile približno isto svetlosti, a prostoriju povremeno provetravati zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida. Obično posle 15 dana od stavljanja na naklijavanje, kada su klice dužine dva do tri milimetra, započinje sledeća etapa gde se krtole izlažu jačem osvetljavanju radi stvaranja kratkih (dva do tri centimetra) i debelih klica, zelenih i čvrstih.

Dobro i kao stočna hrana (foto: Depositphotos/davit85)

Drugi način: Izvodi se u prostorijama sa regulacijom toplote, svetlosti i vlažnosti vazduha. Prvo se krtole dezinfikuju i slože u letvarice u sloju debljine do 20 cm. Tako pripremljene krtole drže se na difuznoj svetlosti oko 15 dana. Kada iz vršnih okaca izbiju pupoljci krtole se izlažu dnevnoj svetlosti, temperaturi do 18oC i relativnoj vlažnosti vazduha do 90 odsto.

U takvim uslovima krtole ostaju 10 do 15 dana i za to vreme obrazovaće se pupoljci dužine dva do 2,5 centimetra sa venčićem u donjem delu. Ovaj venčić predstavlja začetak adventivnog korenovog sistema. Naklijale krtole pažljivo saditi da se ne otkinu pupoljci (klice). Stoga je je najbolje da se ručno posade.

Ručna sadnja

Za ručnu sadnju (setvu) brazde se otvaraju plugom i posle polaganja naklijalih krtola na dno ili u donju trećinu dubine brazde ove se nagrću zemljom motikama ili drljačom popreko na redove sadnje. Brazde mogu da se otvaraju i motikom uz prethodno obeležavanje markerom redova setve (sadnje).

Kod krtola koje nisu naklijavane, duge blede klice zalomiti do kraja.

Do mesta setve (sadnje) naklijale krtole nositi u sanducima da se ne bi očenile klice.

Setva, kad se zemljište zagreje za osam do 10oC (foto: Depositphotos/alicjane)

Setva naklijalih krtola. Razmak setve je 60 x 25, odnosno 60 x 30 cm, dok je najčešći međuredni razmak za mašinsku sadnju 70 - 80 cm. Udaljenost krtola u redu zavisi od veličine krtola (prečnika 3-5,5 cm), dužine vegetacije i raspoložive mehanizacije. Dubina setve je šest do osam centimetara.

Od metoda setve koristi se setva "pod motiku", u kućice, u prethodno otvorene brazde plugom ili ručno (krtole se polažu u donju trećinu brazde) i setva poluautomatskim ili automatskim sadilicama ili specijalnim sadilicama za naklijale krtole.

Vreme setve je onda kada se zemljišni sloj na dubini 10 cm zagreje za osam do 10oC. U Vojvodini setva je od sredine marta do početka aprila, u brdskim predelima početkom aprila, a u planinskim krajem aprila i tokom maja. Praktično, u ravničarskim terenima setva je najčešće početkom aprila, a u brdsko-planinskim predelima od polovine aprila do polovine maja.


Tagovi

Značaj krompira Prostorije za naklijavanje Setva krompira Ručna setva krompira Naklijavanje krtola Jarovizacija


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.