Jankovići se 15 godina uspešno bave plasteničkom proizvodnjom

Petočlana porodica Janković iz Miloševa kod Jagodine uspešno je spojila trgovinu i plasteničku proizvodnju povrća, jer sve što proizvedu na 40 ari pod plastenikom plasiraju u svoje tri prodavnice i u trgovinskom lancu Metro.

Porodicu čine: Ankica (38) i Ivan Janković (44), njihovi sinovi Lazar (17) koji pohađa Filološku gimnaziju, Nemanja (15) koji je upisao Medicinsku školu i Ivanova majka.

Jankovići se 20-ak godina bave trgovinom i imaju tri prehrambene prodavnice, jednu u Miloševu i dve u susednom selu Brzan. Pre 15-ak godina rešili su da pokrenu povrtarsku proizvodnju, najpre u nekoliko manjih plastenika. Povrće su prodavali uglavnom u svojom prodavnicama. Kako je potražnja sve više rasla, jer se sve manje ljudi bavilo povrtarstvom i uopšte poljorivredom, Jankovići su kupili još jedan veliki plastenik od 30 ari tako da sada imaju ukupno 40 ari pod plastenicima.

Mladi bračni par uspešan u plasteničkoj proizvodnji

Ova godina je bila dobra za proizvodnju povrća u plastenicima

Svojim proizvodima snabdevaju i kragujevački Metro, kao i još nekoliko trgovinskih lanaca u Kragujevcu. Kako kažu, zadovoljni su poslom. Ne planiraju da povećavaju proizvodnju, jer bi im za to trebalo više radne snage koja se, u poslednje vreme, sve teže nalazi.

"Gajimo papriku, paradajz, krastavac, ljutu papriku i zelenu salatu. Tokom cele godine imamo neko povrće. Krajem marta rasađujemo papriku i paradajz, a u aprilu je sadimo. Zelena salata je već sada krenula, poranila je, a trebalo je od novembra. Salatu imamo do marta, a onda sve ponovo. Najviše sadimo paradajz, dva roda godišnje, kao i krastavac. Ove godine je bila dobra cena paradajza tako da se baš isplatilo. Uopšte ova godina je bila dobra za proizvodnju svog povrća u plastenicima," kaže Ankica.

Ona je, kako kaže, kada je raspodela poslova u pitanju, uglavnom zadužena za prodavnice, dok je suprug Ivan zadužen za plastenike. Međutim, kada ima posla u plasetnicima, svi zajedno rade tamo, čak i sinovi koji pomažu kada zatreba. Mada, veli Ankica, oni svoju budućnost ne vide u poljoprivredi.

"Ovo je ozbiljan posao i mora ozbiljno da se radi, da se ulaže mnogo, da bi moglo da se opstane na tržištu i da se živi. Važno je da stalno imate robu i da bude kvalitetna. Tada su svi zadovoljni. Trudimo se da nam povrće bude kvalitetno. Primenjujemo sve agrotehničke mere i sve nam je uglavnom prve klase, retko kada druge," navodi Ankica.

Plastenik poseduje kompjuter koji reguliše temperaturu

Plastenik od 3.000 kvadrata, Jankovići su kupili pre tri godine. Plastenik ima sistem kap po kap, kao i rasprskivače odozgo koji se koriste za zelenu salatu. Plastenik ima i kompjuter koji reguliše temperaturu, ima krovno otvaranje kada je velika vlažnost vazduha, kao i svoju malu meteo stanicu. Za zagrevanje i plastenika i kuće koriste jedan kotao na biomasu koju prikupe sa svojih njiva. U zavisnosti od zime dnevno potroše desetak bala. 

"Problem je što mi još uvek nismo dobili povraćaj sredstava za taj plastenik, a evo već ga tri godine imamo. Zvali smo ministartsvo nekoliko puta, stalno obećavaju, ali ništa od toga još uvek," kaže Ankica.

Naša sagovornica ističe da posla sa povrtarskom proizvodnjom u plastenicima ima tokom cele godine. "Mora mnogo da se radi, ali najbitnija je dobra organizacija posla. Radimo od 7 do 16 sati, imamo dva radnika u plastenicima i hladnjači i desetak u prodavnicama. Za domaćinstvo je zadužena svekrva tako da ja mogu da se posvetim poslu," ističe Ankica.

Porodica obrađuje i pet hektara pod kukuruzom, pšenicom i sojom 

Jankovići obrađuju i pet hektara zemlje pod kukuruzom, pšenicom i sojom. "To koristimo za ishranu koka nosilja kojih trenutno imamo oko 500. Proizvodimo mesečno oko 12.000 jaja koja prodajemo u našim radnjama. Sve se proda jer retko ko se time sada bavi," kaže Ankica. 

Ona naglašava da su zadovoljni svojim poslom. "Dosta radimo ali bar imamo koristi od toga. Kada postoji sigurna prodaja sve je mnogo lakše. Svi se žale na prodaju ali mi nemamo taj problem. Više je problem radna snaga. Generalno je teško naći radnika za poljoprivredu, a dnevnice su oko 2.000 dinara. Za sada ne planiramo proširenje proizvodnje jer bi nam bilo prenaporno. Kada je berba imamo više radnika, a tu je i pomoć komšija," kaže Ankica.

Iako se neki poljoprivrednici žale da zbog posla ne mogu ni na odmor da idu, Ankica kaže da njihova porodica svakog leta nađe vremena da ide na more, kao i na razna putovanja tokom godine. "Volimo da radimo ali i da uživamo. Važna je samo dobra organizacija," dodaje na kraju razgovora Ankica Janković.