Mladi bračni par uspešan u plasteničkoj proizvodnji

Da poljoprivreda nije bauk i da od nje može da se živi potvrđuje mladi bračni par Mirko i Danijela Cimeša iz Pavlovaca. Razmišljali su dugo čime da zamene posao u privatnim firmama, koji im nije donosio neku zaradu. Bilo je tu svakakvih planova, ali izbor je pao na plasteničku proizvodnju.

Prisećaju se da odluka nije bila laka, a ni sam početak za dvoje mladih ljudi, koji nisu imali velika predznanja o toj vrsti proizvodnje.

"Kada se za nešto odlučiš i to zaista želiš, prepreke nema. Ja sam završio poljoprivrednu školu, ali veterinarski smer tako da o poljoprivredi nisam puno znao. Nije mi bilo teško da učim iz literature, ali i uz rad. Bili smo potpuni laici kada smo podigli prvi plastenik, a to je bilo 2014. godine", kaže Mirko Cimeša.

Za troškove podizanja prvog plastenika i zasnivanje proizvodnje potrošili su 2.000 evra. Imali su nešto svog novca, a deo su pozajmili. "Da li je u pitanju početnička sreća ili nešto drugo ne znam, uglavnom ta godina je bila veoma dobra. Nismo imali nikakvih problema niti u proizvodnji, niti u plasmanu onoga što smo proizveli," kaže Cimeša. 

Cimeša: Kvalitetna roba uvek ima kupca

Plastenička prozvodnja traži i velika ulaganja, ali i puno rada. Shvatili su to Mirko i Danijela odmah na početku. Da bi se proizvodnja isplatila plastenici ne smeju biti prazni. Uvek nešto mora da se prozvodi. Upravo zbog toga i kod njih se smenjuju biljne vrste: krastavac, paradajz, paprika. Trude se da poštuju plodored. Ima u njihovim plastenicima i: zelene salate, kasnije španat i mladi luk.

"Trudimo se da svaku proizvodnju radimo kvalitetno i da nam plastenici uvek budu puni. Iako radimo dosta, nije teško, jer to je naš izbor. Shvatili smo da volimo ovaj posao i zbog toga se nismo pokajali nijednog trenutka," kaže Danijela Cimeša i dodaje da sve što proizvedu prodaju bez većih problema.

Kvalitetna roba uvek ima kupca, tvrdi Danijela potkrepljujući to i informacijom da sada imaju i svoje dve piljarnice u kojima prodaju svoju robu. Nekada su kao i mnogi povrtari prodavali samo na zelenoj pijaci.

Stalno proširenje proizvodnje

Za pet godina bavljenja plasteničkom proizvodnjom ovo dvoje mladih poljoprivrednika polako je ušlo u tajne dobre proizvodnje. Koristili su subvencije i podsticaje države. Imaju šest plastenika površine 20 ari, a imaju i jedan deo proizvodnje na otvorenom.

"Čini mi se da je lakše raditi plasteničku proizvodnju. Uslovi se mogu kontrolisati, dok na otvorenom prostoru to baš i nije tako. Pomoć u proizvodnji svakako imamo od stručnjaka iz Poljoprivredene stručne službe u Rumi koji su uvek tu da pomognu. Trudimo se da usavršavamo proizvodnju i koristimo nova dostignuća, jer to je put ka dobrom i kvalitetnom proizvodu", kaže Mirko.

Ova godina nije bila baš najpovoljnija za razvoj biljaka, pa su i prinosi u plasteniku nešto manji. To se naravno kompezuje višom cenom, ali prodaja dobro ide.

"Zadovoljni smo i ovom godinom. Kada skinemo papriku u našem plasteniku biće salata, pa onda spanać i mladi luk. I tako u krug. Planiramo da proširimo proizvodnju. Možda sa nekim egzotičnim povrćem. To može da bude rizik, ali vredi pokušati. Ukoliko se odlučimo za to konkurisaćemo za sredstva od nekih institucija," priča Cimeša.

Danijela i Mirko sve rade sami, nekada pomogne porodica. U jeku sezone moraju da unajme radnike, ali to je veoma teško. "Nije lako pronaći dobre radnike koji hoće da rade u plastenicima. Svi traže samo satnicu, ali ne bi da rade, tako da je do pravih radnika put veoma trnovit," kaže Danijela.

Ponosni na svoje gazdinstvo imaju vremena i za odmor 

Mirko i Danijela su ponosni na svoje gazdinstvo i ono što sada imaju. Pored dosta posla, nađu vremena za odmor. Odmah posle našeg razgovora putuju na more. Odmor će dobro doći, jer ih čeka nova proizvodnja. Već imaju planove šta će u kom plasteniku biti, jer čekanja nema. Kažu nije im teško, a poručuju da ukoliko se ovaj posao radi zbog para od toga nema ništa. Da bi se uspelo, ono što radiš mora i da se voli.