Jesenja setva: Zelena salata u plastenicima bez zagrevanja

Pravo je vreme za jesenju setvu zelene salate. Ovo je najčešće gajeno povrće, jer njegova proizvodnja ne zahteva velika ulaganja, skromnih je zahteva prema uslovima uspevanja, kratke je vegetacije, dolazi na drugo mesto, najčešće se proizvodi u plastenicima posle skidanja paradajza, krastavca i paprike i često je pokazatelj kvaliteta zemljišta, kaže savetodavac za povrtarstvo u Poljoprivredno savetodavno stručnoj službi u Jagodini Mira Miljković. 

Proizvodnja rasada traje četiri do pet nedelja

Kao pretkulture salati odgovaraju sve povrtarske kulture koje su đubrene stajnjakom. Najbolje joj odgovaraju humusna zemljišta, dobro obezbeđena hranivima i neutralne pH reakcije, oko 6,5 do sedam. Najčešće se gaji u jesen u plastenicima bez dodatog zagrevanja. Rasad se proizvodi u tresetnim kockama ili kontejnerima. 

"Nicanje rasada je za nekoliko dana što zavisi od uslova uspevanja. Proizvodnja rasada traje najčešće četiri do pet nedelja kada se rasađuje na stalno mesto. Rasad koji je proizveden u kontejnerima se sadi dublje, odnosno ceo koren mora biti u zemlji, a rasad iz hranjivih kocki se blago utiskuje u zemlju do trećine njene visine. Nakon setve do nicanja temperatura bi trebalo da se kreće od 15-18 stepeni, a nakon nicanja 10-12 stepeni", objšanjava Miljkovićeva i dodaje da optimalna vlažnost treba da bude 60-70 odsto. 

Veoma se mora voditi račina o izboru sorti, jer u suprotnom salata može da procveta u vreme stvaranja glavice. Postoje zimske i prolećne.

Ipak uradite analizu zemljišta

Osnovna obrada sastoji se od prvog prolaska frezom, zatim se radi osnovno đubrenje i drugi prolazak istom mašinom. Broj prolazaka zavisi od stanja tla i sprovodimo ih dok ne postignemo mrvičastu strukturu. Osnovno đubrenje se obavlja mineralnim đubrivima formulacije 1:2:3 (na primer 8:16:24 ili 7:14:21) u količini 150-200 kg/ha. Količine primene đubriva najbolje je prilagoditi prethodno urađenoj analizi zemljišta.

"Prvo se prave bankovi, a zatim postavljaju sistem za navodnjavanje i malč folije. Pravljenje bankova ima višestruku ulogu: koren se nalazi u nezbijenoj zemlji, bolja je aeracija zemljišta i ne dolazi do gušenja korena."

Sadnja salate obavlja se na već postavljenu malč foliju u dvoredne, četvororedne i šestoredne trake. Razmak sadnje zavisi od bujnosti sorte odnosno veličine glavice tako da redni razmak može da bude 20-25 cm, a međuredni 25-30 cm. Razmak sadnje se redukuje u zavisnosti od toga da li sprovodimo jesenju ili zimsku sadnju.

Kako navodnjavati?

Pre presađivanja rasada poželjno je obaviti navodnjavanje do 90 odsto PVK (poljskog vodnog kapciteta). Prvo navodnjavanje se sprovodi pet do sedam dana od dana presađivanja sa normom od 15 mm do 20 mm. Uz prvo navodnjavanje, radi boljeg ukorenjavanja, moguće je uraditi prihranu fosfornim đubrivima formulacije 1:3:1 ili 1:4:1 u količini od 1 kg/1.000 litara vode.

Proizvodnja salate u plasteniku - po koracima

"Sledeći intervali navodnjavanja se određuju prema stanju i potrebama biljke, a pretežno iznose svakih sedam do 10 dana sa normom navodnjavanja od 25 do 30 mm. U fazi od šest do osam listova obavlja se prihrana KAN-om ili AN-om u količini od 80 kg/ha do 120 kg/ha. Sledeća prihrana se sprovodi po potrebi u zavisnosti od stanja biljke", savetuje jagodinski stručnjak.

Navodnjavanje je najbolje obavljati ujutru, jer je tad transpiracija najmanja. Najbolji način navodnjavanja je "kap po kap" jer omogućava uštedu vode, a i mogućnost prihrane. Navodnjavanje kišenjem se ne preporučuje u fazi kada su glavice formirane, jer dolazi do nakupljanja vode između listova glavice koje podstiče razvoj bolesti pre svega truleži.