• Vreme za rasad
  • 25.01.2019. 16:30

Kada je pravo vreme za setvu da rasad ne bude prestar?

Najčešća greška je suviše rana setva povrća, koja dovodi do propadanja rasada ili sadnje preraslih biljaka, što smanjuje rod i donosi niz problema u proizvodnji.

Foto: Bigstockphoto/syndy
  • 1.025
  • 51
  • 0

Greška većine amaterskih baštovana i baštovanki je što suviše rano počnu setvu rasada. Oni već u januaru poseju paprike, paradjz, krastavce, dinje, patlidžan i drugo bilje. Iz prevelike želje da krenu sa setvom ili straha da će zakasniti, prave sebi problem. Ukoliko imate plastenike sa grejanjem i možete da obezbedite optimalne uslove za ranu proizvodnju, januar je odično odabran trenutak za setvu, ali većina amatera će biljni rasad da sadi na otvorenom u maju.

Problemi zbog suviše rane setve

Prerana setva donosi sa sobom mnoštvo problema. Seme biljke ima svoje zakonitosti kada je reč trajanju klijanja, nicanja i razvoja mlade biljke spremne za sadnju na otvorenom. Predugo zadržavanje biljke u malim saksijama izazvaće sedeće probleme:

  1. mlade biljke su podložnije napadu bolesti. Osim pojave poleganja, truljenja, plamenjače veoma često se na suviše rano posejanom rasadu javljaju pegavost i pepelnica. To su oboljenja koja se u optimalnoj proizvodnji rasada ređe javljaju, ali ako je rasad prerano posejan one će se pojaviti.
  2. Problem sa osvetljenjem. U januaru i februaru osvetljenje nije dovoljno da bi se rasad pravilno razvijao i formirao zametke budućih cvetova, odnosno roda.
  3. Supstrat veoma brzo postaje siromašan hranivima, a prostor u saksiji mali za razvoj korenovog sistema. Kako vreme prolazi, supstrat se sve brže isušuje.
  4. Češći je napad štetočina, naročito grinja i tripsa.

Kako proizvesti dobar rasad povrća

Niz problema koji se mogu pojaviti je dugačak. U periodu od januara do maja često se javlja cvetanje, čak i plodonošenje biljaka za rasad. Kada vidite da neka biljka ima cvet, a naročito plod, znajte da je to star rasad.

Dobro razvijena biljka za rasad

Dobro razvijena biljka za rasad je kada ima šest do 10 stalnih listova u zavisnosti od vrste. Rasad paprike treba da ima od šest do 10 dobro razvijenih listova, a visina rasada do 20 centimetara. Visina rasada paradajza treba da bude oko 30 cm sa šesto do osam listova.

Optimalno razvijen rasad brzo nakon ukorenjavanja nastavlja da raste i razvija se, a to nije slučaj sa starim rasadom (preraslim biljkama). Stare biljke se dobro ukorene, ali sporije napreduju. Često dolazi do opadanja cvetova na donjim spratovima i na taj način se smanjuje rod. Biljke su podložnije pojavi oboljenja i napadu štetočina.

Mart je optimalan mesec za setvu semena rasada koji nameravate da sadite u maju na otvoreno polje. Klijanje i nicanje semena u optimalnim uslovima traje oko 10 dana. Krastavac niče za četiri ili sedam dana, paradajz za sedam do 10 dana, a paprika i patlidžan za 10-15 dana. Na vreme nicanja utiču razni faktori (temperatura, vlažnost), a klijanje i nicanje se može ubrzati naklijavanjem semena.

Pripremom semena do dobrog rasada

Dužina rasadničarskog perioda različita je za različite biljne vrste. Proizvodnja rasada paprike, patlidžana i paradajza traje od 40 do 70 dana u zavisnosti od sortnih karakteristika i uslova u rasadniku. Za krastavce, lubenicu, dinju i tikve je potrebno između 20 i 25 dana. Proizvodnja rasada zelene salate traje oko 25 dana, dok proizvodnja rasada kupusnjača traje 30-50 dana. Na dužinu proizvodnje rasada utiče i to da li je reč o ranoj ili kasnoj proizvodnji.

Koji se poljoprivredni poslovi obavljaju u januaru?

Nema potrebe da proizvodnja rasada traje pet meseci, da počne setvom u januaru i završi se sadnjom starog rasada u maju. Na osnovu dana potrebnih za proizvodnju rasada određene biljne vrste i sorte, lako možete izračunati kada da počnete setvu rasada i sačuvate se od mnogo nepotrebnih problema, propadanja rasada, suvišnih troškova ili gubitka semena neke drage, stare sorte na koju ste ponosni.


Tagovi

Rasad Vreme za rasad Mart Sejanje Klijanje Rasad paradajza Rasad paprike Rasad salate


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi