Kada je pravo vreme za setvu da rasad ne bude prestar?

Greška većine amaterskih baštovana i baštovanki je što suviše rano počnu setvu rasada. Oni već u januaru poseju paprike, paradjz, krastavce, dinje, patlidžan i drugo bilje. Iz prevelike želje da krenu sa setvom ili straha da će zakasniti, prave sebi problem. Ukoliko imate plastenike sa grejanjem i možete da obezbedite optimalne uslove za ranu proizvodnju, januar je odično odabran trenutak za setvu, ali većina amatera će biljni rasad da sadi na otvorenom u maju.

Problemi zbog suviše rane setve

Prerana setva donosi sa sobom mnoštvo problema. Seme biljke ima svoje zakonitosti kada je reč trajanju klijanja, nicanja i razvoja mlade biljke spremne za sadnju na otvorenom. Predugo zadržavanje biljke u malim saksijama izazvaće sedeće probleme:

1. mlade biljke su podložnije napadu bolesti. Osim pojave poleganja, truljenja, plamenjače veoma često se na suviše rano posejanom rasadu javljaju pegavost i pepelnica. To su oboljenja koja se u optimalnoj proizvodnji rasada ređe javljaju, ali ako je rasad prerano posejan one će se pojaviti.
2. Problem sa osvetljenjem. U januaru i februaru osvetljenje nije dovoljno da bi se rasad pravilno razvijao i formirao zametke budućih cvetova, odnosno roda.
3. Supstrat veoma brzo postaje siromašan hranivima, a prostor u saksiji mali za razvoj korenovog sistema. Kako vreme prolazi, supstrat se sve brže isušuje.
4. Češći je napad štetočina, naročito grinja i tripsa.

Kako proizvesti dobar rasad povrća

Niz problema koji se mogu pojaviti je dugačak. U periodu od januara do maja često se javlja cvetanje, čak i plodonošenje biljaka za rasad. Kada vidite da neka biljka ima cvet, a naročito plod, znajte da je to star rasad.

Dobro razvijena biljka za rasad

Dobro razvijena biljka za rasad je kada ima šest do 10 stalnih listova u zavisnosti od vrste. Rasad paprike treba da ima od šest do 10 dobro razvijenih listova, a visina rasada do 20 centimetara. Visina rasada paradajza treba da bude oko 30 cm sa šesto do osam listova.

Optimalno razvijen rasad brzo nakon ukorenjavanja nastavlja da raste i razvija se, a to nije slučaj sa starim rasadom (preraslim biljkama). Stare biljke se dobro ukorene, ali sporije napreduju. Često dolazi do opadanja cvetova na donjim spratovima i na taj način se smanjuje rod. Biljke su podložnije pojavi oboljenja i napadu štetočina.

Mart je optimalan mesec za setvu semena rasada koji nameravate da sadite u maju na otvoreno polje. Klijanje i nicanje semena u optimalnim uslovima traje oko 10 dana. Krastavac niče za četiri ili sedam dana, paradajz za sedam do 10 dana, a paprika i patlidžan za 10-15 dana. Na vreme nicanja utiču razni faktori (temperatura, vlažnost), a klijanje i nicanje se može ubrzati naklijavanjem semena.

Pripremom semena do dobrog rasada

Dužina rasadničarskog perioda različita je za različite biljne vrste. Proizvodnja rasada paprike, patlidžana i paradajza traje od 40 do 70 dana u zavisnosti od sortnih karakteristika i uslova u rasadniku. Za krastavce, lubenicu, dinju i tikve je potrebno između 20 i 25 dana. Proizvodnja rasada zelene salate traje oko 25 dana, dok proizvodnja rasada kupusnjača traje 30-50 dana. Na dužinu proizvodnje rasada utiče i to da li je reč o ranoj ili kasnoj proizvodnji.

Koji se poljoprivredni poslovi obavljaju u januaru?

Nema potrebe da proizvodnja rasada traje pet meseci, da počne setvom u januaru i završi se sadnjom starog rasada u maju. Na osnovu dana potrebnih za proizvodnju rasada određene biljne vrste i sorte, lako možete izračunati kada da počnete setvu rasada i sačuvate se od mnogo nepotrebnih problema, propadanja rasada, suvišnih troškova ili gubitka semena neke drage, stare sorte na koju ste ponosni.