Višegodišnjim iskorišćavanjem zemlje u povrtnjaku, ono se iscrpljuje i osiromašuje hranivima, zato ga treba pravilno nađubriti kako bi biljke mogle normalno da rastu i rađaju.
Višegodišnjim iskorišćavanjem zemljišta u povrtnjaku ono se iscrpljuje i osiromašuje hranivima jer povrće u kratkom vegetacijskom radzoblju razvija dosta zelene mase, plodonosi, a korenasto razvija i podzemnu masu. Stoga mu treba omogućiti dovoljno hraniva za neometan rast i razvoj.
Nedostatak hraniva biljkama smanjuje rast, a uvidom u njihovo stanje se može doći do zaključka koji im elementi nedostaju. Tako je žućenje lišća najčešće simptom nedostatka azota, a smanjeno cvetanje nedostatka fosfora. Stoga je važno pravilno đubrenje i procena nedostatka pojedinih elemenata.
Važno je dobro razumeti oznake tj. formulacije na pakovanju đubriva. Nju predstavlja postotak udela svih hraniva u gnojivu što se prvenstveno odnosi na ona glavna. Važno je razumeti i njihove razmere pa je tako, na primer, u složenom đubrivu NPK 10-20-30 razmera hraniva 1:2:3 ili u đubrivu 5-15-30 razmera 1:3:6. Najveća brojka označava i najveći udeo tog elementa pa je u oba primera najviše kalijuma (K).
Prema tome, važno je odabrati pravilnu formulaciju koja je potrebna biljkama pa ćete tako, ukoliko vam je rast biljke previše bujan, izabrati ono s manjim udelom azota ili za slabiji rast korena đubriva s većim udelom fosfora.
Prema načinu proizvodnje, đubriva se dele na organska i veštačka ili sintetička. Prirodna su nastala prirodnim geološkim procesima kao i trošenjem, taloženjem i akumulacijom minerala, životinjskim izlučevinama i organskim materijama prirodnog porekla i u njih se ubrajaju organska đubriva poput stajnjaka, komposta, zelenišnog i slično. Veštačka ili sintetička su nastala industrijskim procesima sinteze ili prerade sirovina, a radi čestih predrasuda zbog naziva veštačka, zovemo ih još i mineralna. U pogledu troškova, organska su ekonomičnija za male bašte.
Nedostatak hraniva u tlu bašte najbolje je nadoknadititi pre sadnje kako bi tlo upilo hranljive materije. Prolećno đubrivo jedogodišnjeg cveća i povrća je važno. Može se dodati u zemlju ili pobacati oko biljaka, a najbolje je rasporediti ga po površini tla i lagano ukopati.
Kako piše homeogarden, prilikom sadnje đubrivo možemo staviti direktno u rupe i nakon toga posaditi biljke, na taj način njime racionalnije raspolažemo, ali u tom slučaju treba biti oprezan jer gnojivo ne sme dodirivati koren biljke. Takođe i kod izrade bankova đubrivo se može posuti po njima i lagano ukopati. Tim procesom prilikom sadnje omogućavamo biljakama dovoljnu količinu elemenata za početni rast i razvoj.
Kod sadnje povrća u jame pre sadnje se može dodati i šaka humusa ili glistenjaka koji nisu toliko jaki kao sintetička đubriva, ali će ipak biljkama dati dovoljno hranljivih materija za početni rast. Takođe glistenjak se može koristiti i za prihranu zalivanjem ili folijarno.
Tečnu prihranu nije dobro primenjivati u vreme sadnje. Bez obzira koliko pažljivo baratali s rasadom, neke dlačice korena će se slomiti pa treba biti oprezan, jer bi đubrivo moglo doći na oštećene korenove žile i spaliti ih. Treba pričekati bar tri nedelje kako bi se biljke bolje primile pa onda primeniti tečnom prihranom.
Važno je biljke temeljno zaliti vodom pre primene tečnog đubriva kako bi se izbeglo spaljivanje korena ako je tlo suvo. Takođe, postupajte s gnojivom prema uputstvima pogotovo ako ga je potrebno razrediti. Važno je i ne primenjivati ga tokom vrućina kako bi se izbeglo spaljivanje lišća.
Primenom organskog gnojiva, najčešće dobro fermentisanog stajnjaka tlo postaje rastresitije, prozračnije, bolja je propusnost za vodu, brže se zagreva u proleće jer bolje upija i provodi toplotu što vrlo povoljno utiče na brži početni razvoj mlade biljke. Zemlja koja je bogata organskom materijom ima bolju mikrobiološku aktivnost.
Najbolje ga je unositi u zemljište u jesen zaoravanjem. Međutim ukoliko se to ne obavi, tada može i u proleće s tim da se koristi u količini od 25 - 40 kg na 10 m2. Ali treba znati da primenom samo stajnjaka ne osiguravamo povrću dovoljnu količinu hraniva, pa se uz đubrenje njime obavezno primenjuju i mineralna đubriva.
Biljka nakon sadnje koristi velike količine hraniva kako bi se kvalitetno ukorenila i stvorila lisnu masu koja će joj omogućiti dalji rast i razvoj. Kako bi joj u tome pomogli, moramo je prihranjivati. Najbolje vreme za prihranu je mesec dana nakon sadnje. Gnojivo možemo primeniti tako da ga pospemo oko biljke i lagano ukopamo. Kruta granulisana đubriva je potrebno zaliti kako bi se otopila ili primeniti pre kiše. Količine koje bi primenili u obliku peleta po biljci, rastopimo u vodi, pa zalijemo.
Osim krutom prihranom, tj. posipanjem gnojiva oko biljke, možemo primeniti i tečnu prihranu. Biljke možemo zalivati folijarno ili tlo oko biljke. Ovakav način prihrane se preporučuje u periodu suše kada biljka zbog nedostatka vode ne može usvojiti potrebne elemente, a možemo ga ponavljati nekoliko puta tokom sezone.
Nedostatak đubriva rezultiraće nižim prinosom ili lošim kvalitetom, a prekomerna gnojidba je nepotreban trošak, potencijalno opterećenje životne sredine uz luksuzno snabdevanje biljke hranivima sa lošim kvalitetom prinosa.
Tagovi
Autorka
