Kako i kada se sadi beli luk?

Beli luk (Allium sativum L.) odličan je kada se ima prehlada ili grip ili generalno za sprečavanje prehlade ili gripa. Dakle, odlična je preventiva. Zato ga često nazivaju i prirodnim antibiotikom. U sezoni gripa i virusa potrebno je pojačati konzumaciju belog luka. Ono po čemu je ovo povrće prepoznatljivo u narodu, a posebno kod naših starih jeste činjenica da snižava krvni pritisak. Takođe, utiče na regulaciju holesterola u krvi. Veruje se još da sprečava moždani i srčani udar i pozitivno utiče na krvne sudove.

Sorte koje se mogu naći kod nas su: bosut (jesenji luk, sa lukovicama pljosnato-okruglog oblika), labud, brgudski ozimi, domaći ozimi, novosadski ozimi, petrinjski ozimi, polacki ozimi, ptujski jesenji, slavonski ozimi, i drugi.

Šta se u oktobru radi u voćnjaku i bašti?

Razlikuju se dve grupe - po boji: bele i ružičaste, a po vremenu sadnje: ozime i jare forme. Još uvek kod nas se gaje domaće sorte (populacije) proletnjaka i jesenjaka.

Sadnja jesenjeg

Kako se beli luk razmnožava vegetativnim putem - "čenovima", to se neposredno pre sadnje lukovice okrune i po mogućnosti koristiti za sadnju one prečnika većeg od 12 mm. Ranije okrunjene lukovice omogućavaju pojavu bele truleži na mestu razdvojenih čenova. Često se pre sadnje, radi zaštite od bolesti, pripremljeni potapaju oko 15 minuta u 0,05 %-ni rastvor fungicida aktivne materije vinklozolina ili, pak, bakar hidroksida ili mankozeba, u pripremljeni rastvor 10 - 30 minuta, prema označenoj koncentraciji. Posle se prosušuju ako je sadnja mašinska.

Korišćenje sitnih glavica (čenova) nije za preporuku, jer se od njih dobijaju nežne i zakržljale biljke.

Sadnja se obavlja u dva roka: u jesen za ozime sorte, obično sredinom ili tokom oktobra, dok se jare sorte sade krajem februara ili početkom marta, ukoliko to dozvole zemljišni uslovi.

U baštama luk - jesenjak sadi se na razmaku 20x10 cm ili 15x15 cm u brazdice, a na velikim površinama 30x8-10 cm. Čenovi se sade na četiri do pet centimetara dubine. Sadnja je mehanizovana sadilicama na ravnom zemljištu. Često se praktikuje sadnja u četvororedne ili troredne trake, na rastojanju između redova u trakama 15 - 20 cm. Između traka ostavlja se staza 40 - 50 cm, a rastojanje u redu kreće se osam do 10 cm. Slična sadnja je i na bankove.

Prosečna količina sadnog materijala iznosi 700 - 800 kg/ha.

Prihrana pa kultivacija

Prihranjivanje je odmah po nicanju, zatim u periodu intezivnog rasta lisne mase, dok kod jesenjaka i u proleće, čim se zemljište dovoljno prosuši. Posle prihranjivanja treba obaviti kultivaciju zemljišta.

Azotno đubrenje odlučujuće za beli luk, ali koliko je previše?

Pod osnovnu obradu (oranjem) u zemljište treba uneti 400 - 600 kg/ha NPK đubriva 5:20:30+SO3 ili NPK 8:20:30. Pod površinsku obradu setvospremačem treba uneti u zemljište mineralno đubrivo odnosa NPK 7:14:21, u količini 200 - 300 kg/ha, a prihranu izvesti kada biljčice imaju tri lista, sa 100 - 150 kg/ha KAN-a. Najbolje je preračunati i uneti odgovarajuću količinu NPK mineralnih đubriva na osnovu agrohemijske analize zemljišta.