Kako i kada zakidati zaperke i listove za uspešan uzgoj paradajza?

Paradajz (Solanum lycopersicum) je jednogodišnja biljka bez čijeg ploda se retko može zamisliti bilo koja kuhinja. Paradajz je prošao vekove kultivacije i hibridizacije, a danas je poznato oko 10.000 sorti. 

Za svoj rast zahteva dosta toplote i svetlosti, ali na temperaturama od 33 stepena Celzijusa usporava svoj rast, a ako temperature pređu taj iznos biljka prestaje sa rastom. Kada je u pitanju vlažnost, u fazi plodonošenja je potrebno obezbiditi oko 80 odsto PVK (poljski vodni kapacitet). Povećana relativna vlažnost znatno utiče na smanjenu oplodnju, a pogoduje i razvoju bolesti. Koren je veoma razvijen i tom činjenicom se objašnjava velika otpornost na sušu.

Nakon postupka proizvodnje rasada i sadnje, najveći zadatak proizvođača ove biljne vrste je nega i održavanje zasada. Odmah nakon sadnje pristupa se postavljanju pocinkovane žice na visinu od oko dva metra, a nakon toga se biljka veže PVC vezivom jednim krajem za žicu, a drugim za biljku.

Kako pravilno zakidati zaperke?

S obzirom na to da biljka iza svakog lista formira bočni zaperak, isti je neophodno odstraniti što ranije kako bi rane od zakidanja bile što manje. Prema pisanju stručnjaka Omera Kurtovića (Proizvodnja u plastenicima), čest problem je loša oplodnja (biljka obilno cveta, ali nema plodova). Razloga može biti više, a između ostalih su niske temperature i nedostatak insekata. Jedan od načina pospešivanja oplodnje je lagano stresanje cvetnih grana u više navrata. U plasteničkoj proizvodnji se u poslednje vreme sve više koriste bumbari za pospešivanje oplodnje.

Nakon formiranja željenog broja rodnih grana, zavisno od vremena uzgoja, pristupa se zakidanju vrha biljke tako što se vrh otkida jedan do dva lista iznad poslednje rodne grane.

Zakidanje lista je poslednja operacija kod uzgoja, a obavlja se u vreme dozrevanja prvih plodova. Postupak se izvodi tako što se odstranjuje svo lišće do prvog sprata i na taj način plodovi brže dozrevaju.