Kao i kod svake druge biljke i kod paprike je neophodno obezbediti dovoljno hrane tokom celog vegetacionog perioda, a naročito u vreme povećanih potreba za vodom.
Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljišne vlage posle presađivanja i u fazi cvetanja i razvoja plodova. Nakon ukorenjavanja papriku treba zaliti sa oko 20-30 l/m<sup>2</sup>. Kontrolu stanja useva obaviti nakon pet do sedam dana i ako je potrebno popuniti prazna mesta i ponoviti navodnjavanje, navodi stručnjak za povrtarstvo PSSS Kraljevo Gordana Marušić.
Navodnjavanje može biti sistemom kap po kap, koji se smatra i najefikasnijim jer obezbeđuje optimalan odnos vode i vazduha u zemljištu, kao i dobro ukorenjavanje biljke. Preko ovog sistema, ukoliko je potrebno prihranjivanje mogu se dodati vodotopiva mineralna đubriva.
Tradicionalni sistem navodnjavanja je potapanjem i brazdama, dok se veštačka kiša koristi samo u slučaju da ne postiji druga mogućnost, naglašava Marušićeva.
Važnost navodnjavanja za Agroklub ranije je istakao i proizvođač iz Prigrevice kod Apatina Dejan Čula. Kod ovog povrća je bitno da konstantno ima vode, pogotovo kada je u cvetu, ali i tokom plodonošenja i zametanja plodova.
Kao i kod svake druge biljke i kod paprike je neophodno obezbediti dovoljno hrane tokom celog vegetacionog perioda, a naročito u vreme povećanih potreba za vodom.
Svaka faza podrazumeva i određenu količinu hraniva. Tokom ukorenjavanja, potrebno je dodati fosfor (1:4:1) čime se pospešuje razvoj korena, a njegov značaj se povećava ukoliko je zemljište hladnije. Fosfor je bitan i konstantno prisutan sve do i tokom cvetanja.
Nakon ove faze, dolazi do početnog porasta i zametanja plodova. Tada je neophodno obezbediti ujednačen odnos NPK hraniva (1:1:1), sve do početka intenzivnog cvetanja i oplodnje. Do prve berbe treba dodavati kalijum i azot (2:1:3), čime se pospešuje boja, ukus, kvalitet i trajnost plodova, ističe kraljevački stručnjak.
Potrošnja azota se povećava sa povišenim temperaturama i jačom svetlošću. Tokom intenzivnog plodonošenja, pa do kraja berbe, treba učestaliti kalijum (2:1:4). Fertigacijom i folijalnom prihranom treba dodavati i kalcijum jer njegov nedostatak dovodi do truleži na vrhu ploda.
Nakon svakog prihranjivanja neophodno je navodnjavanje, zbog unošenja đubriva u zemljište, kao i međuredno kultivisanje i okopavanje, čime se omogućava dostupnost azota biljkama.
Folijalna prihrana je takođe poželjna jer se njome obezbeđuje bolji porast, ali i zdravstveno stanje biljke, zaključuje Gordana Marušić.
Izvori
Tagovi
Autorka
