• Futoški kupus
  • 12.09.2019. 16:00

Kako proizvesti kvalitetan kupus

Zemljište za proizvodnju ovog povrća može da bude pod ugarom, odnosno, da se ostavi bez useva sve do rasađivanja, s tim što mora da se pazi da korovi koji u tom periodu bujaju ne iscrpe zemljište već da ga na neki način obogate.

Foto: Depositphoto/Genika
  • 743
  • 37
  • 0

Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu. Uspešno se gaji nakon useva koji oslobađaju njivu do jula, a to su pre svega grašak, rani krompir, luk, pšenica i ječam. Najbolji predusevi kasnom kupusu su grašak jer on ostavlja dosta azota i hranljivih elemenata u zemljištu i pšenica koja ostavlja dobru strukturu tla.

Sve o pripremi zemljišta i proizvodnji futoškog kupusa, za Agroklub govorio je Miroljub Janković, član Upravnog Odbrora udruženja Futoški kupus. 

Sa tanjiranjem, pospite korov ureom

Futoški kupus je srednje kasna i kasna sortna vrsta kupusa koja daje najbolje rezultate u periodu rasađivanja od 20. juna do 20. jula i ima vegetaciju od 110 do 130 dana. Priprema zemljišta je uobičajena kao i za druge povrtarske vrste, sa određenim specifičnim merama koje dodaje proizvođač na osnovu svog iskustva ili uverenja.

"Zemljište za proizvodnju ovog povrća može da bude pod ugarom, odnosno, da se ostavi bez useva sve do rasađivanja, s tim što mora da se pazi da korovi koji u tom periodu bujaju ne iscrpe zemljište već da ga na neki način obogate", objašnjava Janković

Ugarenje podrazumeva zimsko oranje i zatvaranje vlage u rano proleće ravnanjem ili drljanjem. Prema njegovim rečima, na takvom zemljištu korovi vrlo brzo niču, a još brže rastu pa je do momenta rasađivanja potrebno nekoliko puta odraditi tanjiranje i jedno pliće oranje. Tanjiranjem se uništava izrasli mladi korov i inkorporira u zemljište.

"Ono što ja uradim na poslednjem tanjiranju pred plitko oranje, jeste da korov pospem, ako nađem, prirodnim azotom, a ako ne onda sa ureom, odnosno, mineralnim azotom", otkriva nam Janković.

Saveti kako uspešno proizvoditi povrće

Oranje na 20 do 25 centimetara obično se izvrši dvadesetak dana pred rasađivanje, zatim ostavi se da se malo slegne i onda se priprema setveni sloj uz đubrenje za rasađivanje. Naravno đubrenje zavisi od tipa i osobina zemljišta prilagođenih potrebama kupusa u toku vegetacije.

Ubrzana priprema zemljišta za postrnu setvu

Prilikom proizvodnje futoškog kupusa postrno, priprema zemljišta obavlja se slično ali ubrzano. Posle skidanja žitarica, vađenja mladog krompira ili žetvenih ostataka drugih useva. Žetveni ostaci usitnjavaju se, obogaćuju tlo azotom i brzo se razlažu. Zaoravaju se na dubinu 20 - 25cm. Posle oranja priprema se setveni sloj uz đubrenje prema subjektivnoj proceni svakog proizvođača.

Vremenski uslovi su značajan faktor koji diktira pojavu, intezitet delovanja i brojnost organizama koji deluju, kako pozitivno tako i negativno u procesu proizvodnje ove povrtarske vrste. Međutim, ima i drugih uticaja koji pogoduju pojavi i štetočina i biljnih bolesti. Važno je napomenuti da je svaka godina priča za sebe što se tiče ove problematike.

"Biljne bolesti i štetočine deluju vrlo sinhronizovano i često deluju kao tim. Druga stvar koja se uočava jeste da je u poslednje vreme takođe sve izraženija zavisnost od pesticida i drugih farmakoloških proizvoda", navodi ovaj član udruženja Futoški kupus.

Koje štetočine su sada aktuelne ?

Iz iskustva proizvođača, druga polovina avgusta i prva polovina septembra period je koji je možda najvažniji u postizanju dobrih rezultata u proizvodnji kupusa. 

"Tada vam biljka saopštava ukoliko ste nešto pogrešili ili preskočili u agrotehnici pa da to popravite. Tada počinju štetni insekti da pripremaju teren za naseljavanje, javljajuju se biljne bolesti. U ovom periodu mora se pametno održavati režim vlage u zemljištu da čovek sam ne bi doprineo stvaranju uslova za razvoj štetočina", kaže ovaj poljoprivredni proizvođač. 

U poslednjih nekoliko godina dosta je aktuelan problem sa kupusnim moljcem i kupusnom belom leptirastom vaši, bakterijom Xanthomonas i gljivom Alternaria spp. U ovim mesecima, kako kaže, ukoliko se ne izborimo na adekvatan način to će se vrlo negativno odraziti na krajnji rezultat, odnosno, na prinos i kvalitet.

Nega znači održavati što bujniju biljku

Većina proizvođača i stručnjaka smatra da nega kasnog kupusa podrazumeva uraditi kvalitetnu agrotehniku, propisno pođubriti parcelu pod kupusom, na vreme intervenisati sa zalivanjem, uraditi zaštitu preventivno i kvalitetno, koristiti sredstva za folijarnu ishranu i zaštitu da kupus ne doživi neki stres.

"Moj odgovor malo se razlikuje i po meni nega kasnog kupusa podrazumeva održati što zdraviju i bujniju biljku, ako je moguće čitav proizvodni ciklus, sa što manje upotrebe pesticida i drugih farmakoloških preparata, a sa što više alternativnih ili prirodnih materija i načina, prilikom bilo koje intervencije koju proizvođač treba da primeni. Svestan sam da je ovo vrlo komplikovano, zahtevno i složeno izvesti, ali moguće je i izvodljivo", ističe Janković.

Prema njegovim rečima, najverovatnije je nemoguće proizvesti bezbedno zdrav proizvod uz upotrebu toliko vrsta preparata.

Kako proizvesti rasad za kasni kupus?

Kada je reč o proizvodnji rasada, odgovor je vrlo jednostavan. Kako kaže Jaanković, najbolji je onaj koji je u upotrebi vekovima, čak i milenijumima, gde se rasad proizvodi u prirodnoj sredini i prirodnom okruženju.

Dan, dva posle rasađivanja počinje obnavljanje korenovog sistema, što najčešće traje oko 15 dana. U ovo vreme treba popuniti prazna mesta na parceli, nastala usled propadanja ili oštećenja rasada.

Da bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije dok biljke ne zatvore redove, zemljište treba okopavati i kultivirati. Ove mere nege izvode se obično dva dana posle zalivanja. Međuredna obrada treba da bude u površinskom sloju, ne dublja, da se ne bi oštetio koren kupusa, koji više ide u širinu nego u dubinu.

Biljke se sade dublje nego u leji, odnosno sve do kotiledona. Zemlja oko žila korena treba dobro da se sabije da ne bude vazduha oko njega jer može da dođe do propadanja biljaka. Biljke se rasađuju na 50 - 60cm u redu i 60 - 70cm između redova.


Tagovi

Rasad kupusa Ugar Tanjiranje Mineralni azot Miroljub Janković Žetveni ostaci Folijarna ishrana Rasađivanje


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi