Kako se određuju klase kornišona?

Krastavci kornišoni koji se najčešće koriste za kiselenje, mogu se brati 45 do 60 dana nakon setve. Zavisno od sorte i uslova uzgoja, ovo vreme može biti i duže. 

Ključni faktori rasta

Za njihovu brzinu rasta i sazrevanje ključni su toplota, sunčeva svetlost, navodnjavanje i kvalitet zemljišta. Kišna razdoblja sa visokim dnevnim temperaturama povećavaju rizik od pojave bolesti i štetočina. 

Proizvodnja kornišona - kako sprečiti bolesti i insekte?

Trenutak berbe zavisi od željene veličine za kiselenje ili pak svežu potrošnju. 

Redovna berba podstiče biljku na kontinuiranu proizvodnju novih plodova. Kada biljka da prve plodove, preporučuje se berba svakih jedan do dva dana. 

Podela na klase 

Klase krastavaca kornišona se dele prema veličini plodova. Ova podela je važna za klasifikaciju i standardizaciju u trgovini i industriji, posebno kada se koriste za kiseljenje. Obično se razlikuju prema dužini i prečniku plodova. 

Četiri klase

Ekstra ili delikates klasa 
Dužina: ispod 3 cm
Prečnik: oko 1 cm

 

Klasa I
Dužina: 3-6 cm
Prečnik: 1-2 cm

 

Klasa II
Dužina: 6-9 cm
Prečnik: 1.5-3 cm

 

Klasa III
Dužina: 9-12 cm
Prečnik: 2-4 cm

Prinos krastavaca

Kada je reč o prinosu, on može varirati od 3 do 5 kg/m2. Oko 15 do 20 odsto prinosa čine plodovi prve, oko 40 do 45 odsto druge i oko 30 odsto treće klase. 

Uprkos redovnoj i pažljivoj berbi pet do 10 odsto čine prerasli plodovi.