Kako sprečiti bakteriozu paprike?

Paprika je jedna od najrasprostranjenijih povrtarskih vrsta. U Srbiji se uzgaja i na otvorenom polju, ali najviše u zaštićenim prostorima (visoki tuneli, staklenici, plastenici). Međutim, podložna je oboljevanju od fitopatogenih gljiva i bakterija.

Bakterioze su posebno štetne za kvalitet ploda. Najučestalije se javljaju Pseudomonas syringae pv. suringae, Xantomonas campestris subsp. vesicatoria i Ervinia carotvora subsp. sarotvora. 

Potrebna preventivna zaštita paprike - opasnost od bakteriozne pegavosti

Izrazito povoljni vremenski uslovi, topla leta sa padavinama kao i obilno navodnjavanje tifonima, rasprskivačima, pogoduju upravo širenju bolesti Xanthomonas campestris pv.vesicatoria - bakterioze paprike, kao i masovnoj infekciji listova i plodova, navodi Slavica Maksimović, stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredno sručne službe Šabac i ističe da širenje bakterioze dovodi do defolijacije biljaka i ističe da ovo oboljenje može značajno da ugrozi prinos plodova u paprici.

Kako prepoznati simptome bakterioze?

Prvi simptomi uočavaju se na naličju lista paprike u vidu tačkastih pega sa izdignutim tkivom što podseća na bradavičasta ispupčenja sa tamnijom zonom u centru. Pri višim temperaturama i vlažnosti vazduha pege se šire, oboleli listovi žute i opadaju.

Bolest se prenosi i na cvetnu peteljku, a tada cvetovi i mladi plodovi opadaju, što dovodi do smanjenja prinosa. Na plodovima u okviru pega javljaju se pukotine koje podsećaju na kraste što takođe umanjuje ekonomski efekat proizvodnje, objašnjava stručnjak za zaštitu bilja.

Smatra se da izvor zaraze za ovo oboljenje predstavljaju ostaci zaraženih biljaka i zaraženo seme. Infekcija se iz semena prenosi na rasad, a zatim na biljke u polju. Parazit se dalje širi kišnim kapima, navodnjavanjem, vetrom, insektima.

Preventivne mere zaštite

Mere za suzbijanje prouzrokovača obuhvataju primenu plodoreda, setvu zdravog semena, odstranjivanje biljnih ostataka, gajenje otpornih sorti, zalivanjem u brazde ili kap po kap kao i primenu baktericida. Bakterija prezimljava na biljnim ostacima tako da papriku ne treba gajiti na istoj parceli dve do tri godine.

Od hemijskih mera zaštite može da se primenjuje dezinfekcija semena u dvoprocentnom rastvoru kaustične sode (NAOH) u trajanju od 10 minuta nakon čega se ono ispira vodom, suši i seje. Tretiranje biljaka u polju obavlja se preparatima na bazi bakaroksihlorida i bakarhidroksida, zaključuje Maksimovićeva.