Potrebna preventivna zaštita paprike - opasnost od bakteriozne pegavosti

Paprika je jedna od najrasprostranjenijih povrtarskih vrsta. U Srbiji se uzgaja i na otvorenom polju, ali najviše u zaštićenim prostorima (visoki tuneli, staklenici, plastenici). Kao veoma rašireno povrće u poljoprivrednoj proizvodnji, podložna je oboljevanju od fitopatogenih gljiva i bakterija. Trenutne vremenske prilike oslabiće biljke paprike pa će one dodatno biti podložne napadu ovih bolesti.

Bakterioze - česta pojava u zaštićenom prostoru

Posebnu pažnju u proizvodnji u zatvorenom trebalo bi obratiti na preventivne mere protiv naseljavanja uzročnika oboljenja. Bakterioze su posebno štetne za kvalitet ploda. Najučestalije se javljaju Pseudomonas syringae pv. suringae, Xantomonas campestris subsp. vesicatoria i Ervinia carotvora subsp. sarotvora. Kod nas je najviše prisutna pegavost izazvana bakterijom Xantomonas campestris subsp. Vesicatoria. Prvi simptomi ove bolesti u zasadima javljaju se već 15 dana nakon rasađivanja.

Koji su simptomi bolesti?

Početne promene se uočavaju u toku juna i početkom jula, posle kišnog perioda ili prekomernog navodnjavanja. Iz tog razloga trebalo bi izbegavati teška i nepropusna zemljišta.

Preventivom protiv antraknoze paprike

Simptomi ove bolesti u početku se javljaju prvo na listovima u vidu tamnozelenih vlažnih pega koje su malo izdignute iznad površine lista pa podsećaju na bradavice. Pege se kasnije spajaju u tamne nekrotične fleke. Pegavost i hloroza prvo zahvataju donje lišće koje kasnije opada, a zatim se širi i na gornje. 

Bakteriozna pegavost pri masovnoj infekciji prouzrokuje opadanje zaraženog lišća što dovodi do značajnog smanjenja prinosa u zasadima paprike.

Uništavati zaraženo seme i biljne ostatke

Izvor zaraze za ovo oboljenje predstavljaju ostaci zaraženih biljaka i zaraženo seme. Infekcija se iz semena prenosi na rasad, a zatim na biljke u polju. Parazit se dalje širi kišnim kapima, navodnjavanjem, vetrom, insektima. Toplo i kišovito vreme pogoduju širenju infekcije.

Bolesti i insekti paprike kod uzgoja na otvorenom

Najznačajnije mere borbe protiv bolesti su preventivne, mehaničke, fizičke i drugi vidovi zaštite. Za setvu paprike obavezno moramo odabrati otpornije sorte. Ključno je koristiti zdravo seme koje potiče od zdravih useva (najbolje koristiti hibridno koje je su proizvođači tretirali). Uklanjanje zaraženih i biljnih ostataka iz prethodne proizvodne sezone ključna je preventivna mera.

Plodored je jako važan kao i to da papriku ne bi trebalo gajiti na istom mestu tri godine. Najbolji predusevi  su vrste iz porodice mahunarki. Ne preporučuje se uzgoj na istoj parceli gde je prethodno gajen krompir ili paradajz, zbog mogućnosti prenošenja bakterije Xanthomonas.

Dezinfekcija objekta kao preventiva

U zaštićenim prostorima je poželjno obaviti dezinfekciju vodenom parom ili hemijskim sredstvima. Objekti moraju redovno da se provetravaju.

Određeni korovi mogu da budu domaćini ove bakterije, pa bi trebalo redovno da ih uklanjamo kako bi se usev održavao čistim. 

Ukoliko su sve ove mere primenjene, a navedena bolest se ipak pojavi, mora se pristupiti hemijskim metodama. Poželjno je sa preventivnim tretmanima početi pre pojave uočljivih simptoma zaraze jer kada se uoče, efikasna zaštita je dosta otežana.

Hemijska ili biološka zaštita paprike od tripsa?

Efikasna fitofarmaceutska sredstva su na bazi aktivne materije bakaroksihlorid ili bakarhidroksid. U zavisnosti od vremenskih uslova i infektivnog potencijala, trebalo bi obaviti do pet tretiranja paprike sredstvima na bazi aktivnih materija. Za primenu hemijskih preparata protiv bakterioze konsultovati se sa stručnjakom ili zaposlenima u poljoprivrednoj apoteci.