Kako uzgajati boraniju u plasteniku?

Bo­ra­ni­ja je povrtarska kul­tu­ra ko­ja po­sta­je sve in­te­re­sant­ni­ja za ga­je­nje u zaštiće­nom pro­sto­ru, i sve je veći broj proizvođača koji se odlučuje za njen uzgoj. Po po­re­klu, to je bilj­ka to­plih kra­je­va, ta­ko da za uspe­šan rast i raz­voj ima po­ve­ća­ne zah­te­ve za to­plo­tom. Boranija se gaji zbog ukusnih mahuna (mladog ploda) žute, zelene boje, ljubičastih ili mozaično obojenih.

Bogata je kalcijumom, fosforom i gvožđem, a nešto manje ima mangana, magnezijuma, nikla i kobalta. Zbog kratke vegetacije, do 80 dana, pogodna je za gajenje u zaštićenom prostoru kao rana u proleće (dospeva april-maj) ili jesenja (dospeva u oktobru), navodi iz resora za pružanje stručnih usluga Ministarstva poljoprivrede RS Milica Veletić. Najčešće se gaje visoke sorte s dužim mahunama (oko 20 centimetara) i širine 1,5 do dva centimetra, žute ili zelene boje.

Priprema i setva

Boranija je toploljubiva vrsta, i optimalna temperatura za vegetativni rast je oko 22 stepena Celzijusa, a za obrazovanje mahuna i do 25 stepeni. To­kom ra­sta i raz­voja pri tem­pe­ra­tu­ra­ma vi­šim od 35 stepeni i ni­žim od šest, bo­ra­ni­ja od­ba­cu­je cve­to­ve i plo­do­no­še­nje je sla­bi­je. Takođe, za svoj razvoj traži i dovoljno vlage, kao i relativnu vlažnost vazduha koja u toku cele proizvodnje treba da bude oko 60 odsto. Ukoliko dođe do pojave suše, prinosi su manji sa slabijim kvalitetom mahuna.

Iz­bor sor­te se mo­že pri­la­go­di­ti du­ži­ni ve­ge­ta­ci­je, u za­vi­sno­sti od po­tre­be tr­ži­šta. Du­ži­na ve­ge­ta­ci­je, zavisno od sor­te, iz­no­si od 45 do 70 da­na. Bo­ra­ni­ja, za raz­li­ku od dru­gih ma­hu­nar­ki, ima ve­će zah­te­ve u po­gle­du plodno­sti ze­mlji­šta. Za prolećnu setvu, osnovnu obradu zemljišta treba uraditi u jesen, na dubini od oko 30 centimetara i ostaviti u brazdama da prezimi.

Na proleće, neposredno pre setve, treba izvršiti predsetvenu pripremu zemljišta. Preporuka je da se đubrenje obavi na osnovu hemijske analize zemljišta. Zbog kratke vegetacije, potrebnu količinu đubriva treba uneti predsetveno, uz jedno do dva prihranjivanja u toku vegetacije. Uz primenu odgovarajućeg mikrobiološkog đubriva za inokulaciju semena, primenjuje se đubrenje s oko 100 do 200 kilograma po hektaru NPK i po polovina pred setvu i u fazi pupoljaka. Prvo folijarno prihranjivanje treba obaviti u fazi maksimalnog porasta biljke, dok drugo u fazi obrazovanja plodova.

Setva boranije je uglavnom direktna, ali u uslovima plasteničke proizvodnje moguća je proizvodnja iz rasada, koja je značajnija za ranu prolećnu proizvodnju. Visoke sorte se seju u kućice 80x60 centimetara, i u svaku kućicu se stavlja pet do šest semenki. Niske sorte se seju na manje rastojanje, 40 do 60 centimetara, i razmak u redu četiri do osam centimetara. Potrebna količina semena se kreće oko 100 do 250 kilograma po hektaru.

Redovna berba

Za postizanje dobrih prinosa, u zavisnosti od tipa zemljišta, navodnjavanje je potrebno obavljati svakih sedam do deset dana. Ako se gaji kao postrni usev, da bi se obezbedilo ujednačeno nicanje, navodnjavanje je obavezna mera. U fazi cvetanja, nedostatak vlage može negativno da se odrazi na prinos. Po­seb­nu pa­žnju tre­ba posve­ti­ti za­šti­ti od ko­ro­va, s obzirom na osetljivost same kulture. Pri­li­kom za­šti­te od bo­le­sti i štetočina tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o ka­ren­ci pre­pa­ra­ta, ima­ju­ći u vi­du da se bo­ra­ni­ja bere suk­ce­siv­no.

Vreme proizvodnje zavisi od cilja i kvaliteta objekta. Boranija može da se gaji kao prethodna kultura, naknadna (proleće i jesen) ili kao glavna kultura. Najčešće se, zbog kratke vegetacije, gaji kao prethodna kultura, pre paradajza i krastavca. Za ranu proizvodnju boranije potrebno je imati objekat s grejanjem. Setva se obavlja u kontejnere, početkom februara, dok je sadnja za oko 20 dana, krajem februara ili početkom marta.

Ubiranje mahuna započinje u aprilu, i traje do polovine maja. Boranija može da se sadi i do 15. maja, čija berba započinje krajem juna i traje do kraja jula, kada započinje priprema zemljišta za jesenju proizvodnju. Sadnja se obavlja u avgustu, a berba počinje krajem septembra i oktobra.

Boranija lista, ali ne cveta i nema roda - šta je razlog?

Uzgaja se uz kanap, koji je vezan za konstrukciju objekta, obmotavanjem stabla. Posle ubiranja prvih plodova, potrebno je ukloniti donje listove, kako bi biljka imala dovoljno vazduha. Uz redovno navodnjavanje, berba boranije u zaštićenom prostoru započinje za oko 50 dana posle nicanja. Neujednačeno sazreva, od nižih ka višim mahunama, pa se berba obavlja sukcesivno.

U početku je svaka dva do četiri dana, a ukupno se može ostvariti 10 do 22 berbe. Ber­ba treba da bude re­dov­na, ka­ko bi se do­bi­la kva­li­tet­na ma­hu­na i omo­gu­ći­lo da­lje cve­ta­nje i za­me­ta­nje no­vih plodova. Prinos se kreće oko četiri do 12 tona po hektaru.