Kako uzgajati paradajz i krastavac u istom plasteniku?

Plastenička proizvodnja zna da bude veoma delikatna, posebno kada je u pitanju izbor vrsta koje ćemo uzgajati. Neke vrste biljaka se međusobno ne podnose, dok druge deluju pozitivno jedna na drugu.

Mnogo je oprečnih mišljenja kada je u pitanju njihovo kombinovanje, a krastavac i paradajz nisu izuzetak. Za deo uzgajivača je to nemoguća kombinacija, dok drugi tvrde suprotno. Obe vrste stvaraju veliku zelenu masu, imaju svoje zahteve i uslove gajenja, traže armaturu, rezidbu. Kako bi ih zajedno proizvodili, potrebno je poznavati i napraviti kompromis.

Vegetacija krastavca je kraća. Njemu je potrebno 55 do 70 dana za berbu, dok je paradajzu neophodno između 55 i 110 dana u zavisnosti od sorte ili hibrida.

Izbor mesta za sadnju

Kod izbora mesta za sadnju važnu ulogu igra pravac plastenika i njegova osunčanost, broj plastenika, blizina objekata, broj gredica u njemu kao i broj vrsta. Važno  je znati da paradajz više voli sunce i njega treba saditi na osunčanoj strani, a to su južna, jugozapadna i istočna strana.

Za krastavce je pogodnije da ih posadite na zapadnoj ili severoistočnoj strani.

Obezbediti uslove

Obe vrste su termofilne. Zemljište treba da je rahlo, dobro drenirano sa pH reakcijom od 5,8 do 6,5. Razlikuju se prema režimu navodnjavanja. Krastavac zahteva česta zalivanja i nešto veću vlažnost vazduha. Kada ona padne ispod 50 odsto dolazi do poremećaja u oplodnji. Paradajz sa druge strane zahteva manji broj zalivanja, ali ona moraju biti obilna. Vlažnost vazduha treba da je niža jer ako je visoka, može da pogoduje pojavi plamenjače, posebno kod biljaka koje plodonose i koje su starije.

Kako on ne podnosi povišenu vlažnost vazduha i kondenzaciju, potrebno je redovno vršiti provetravanje. Ali, krastavac to ne voli, a izuzetno ne podnosi promaju. Međutim, i on može da strada od prevelike vlažnosti vazduha i kondenzacije u samom plasteniku.

On je mnogo osetljiviji na strujanje vazduha, promenu temperature, vlažnost vazduha i i zemljišta. Čak i kada je topao dan i otvorimo plastenik, može doći do žućenja biljaka zbog promaje i nagle promene temperature. Bolje je kada ga tokom noći zatvorimo.

Zato je paradajz otporniji na provetravanje i promenu temperature. Njemu odgovara da je plastenik otvoren tokom 24 sata.

Zato treba napraviti kompromis, jer visoka vlažnost može pogodovati pojavi plamenjače, pepelnice i truleži korena krastavca. Zbog toga i njih treba provetravati.

Ako u plasteniku uzgajamo ove dve kulture, tada on može biti otvoren tokom dana. Noću se zatvara, a samo se prozori ostavljaju otvoreni.

Malčiranje će pomoći da uspešno prevaziđemo kolebanje temperature. Tako se štiti zemljište od pregrevanja, a sprečiće isparavanje vode. Prvenstveno treba malčirati deo gde smo posadili krastavac i to odmah posle sadnje na stalno mesto.

Najbolji malč je gorušica koja se uzgaja kao zelenišno đubrivo. Ona se poseje rano u proleće. Kosi se pre sadnje glavnih kultura i ostavi kao malč. Košenje treba obaviti u trenutku kad počne da razvija pupoljke.

Nega biljaka

Obavezna mera kod uzgajanja ove dve povrtarske kulture je rezidba i zakidanje zaperaka. Tako se reguliše odnos između vegetativne mase i rodnosti i obezbeđuje dobra ventilacija.

Zaštita je bitan segment nege uzgajanih biljaka. Ove dve vrste nisu iz srodnih porodica i većina bolesti i štetočina im nisu zajedničke. Međutim, jedan broj bolesti se javlja na ovim vrstama povrća, kao što ih napada i određen broj štetočina.

Najznačajnije oboljenje koje se javlja je plamenjača, ali njen uzročnik na paradajzu ne može da zarazi krastavac i obrnuto. Problem su zajednička oboljenja kao trulež korena, virus mozaika krastavca koji je kod nas veoma raširen na paradajzu.

Od štetočina koje se mogu javiti na obe biljke su lisne vaši, tripsi, grinje.