Kako zaštititi celer u jesenjem periodu

U oktobru zadebljali koren celera dostigne težinu 300 - 700 grama, kada je spreman za vađenje. Ako se otprema odmah na tržište, može se prodavati i sa delom lišća. Ako je predviđen za skladištenje ili preradu, prethodno se ukloni lišće, a zatim vadi mašinama za vađenje repe ili krompira. Vaditi treba pri suvom vremenu, da se što manje zemlje zadrži uz koren, što će olakšati naknadno čišćenje od sitnih korenčića. Nakon vađenja celer korenaš se za tržište prvo očisti od zemlje i odrežu se svi korenčići, zatim se pere i pakuje u letvarice ili mrežaste vreće različitih veličina. Ako je namenjen za skladištenje, onda se ne pere. Na temperaturi od 0°C i pri 97 odsto relativne vlage vazduha, može da se održi i do osam meseci.

Kod nas se najviše gaji korenaš

Kod nas se najviše gaji celer korenaš, a od kultivara najpoznatiji je Praški orijaš, stari češki kultivar. Noviji kultivari selekcionisani su prvenstveno na zadebljali koren i imaju srednje bujno lišće, krupni okrugli ili valjkasti zadebljali koren. Pokožica mu je glatka, a čupavo korenje ima samo na donjem delu, što olakšava vađenje i čišćenje. Unutrašnje tkivo jednoliko je i belo, ne stvara unutrašnje šupljine i nakon kuvanja ne menja belu boju. Noćne temperature u zaštićenom prostoru ne bi smele da budu niže od 12°C, a dnevne više od 20°C. Uz takve uslove i dobru negu za proizvodnju kvalitetnog rasada sa četiri do pet listova, potrebno je 10 - 12 nedelja.

Celer korenaš je dvogodišnja biljka, a za konzumaciju se koristi njegov zadebljali koren i lišće. Lisnati i rebrasti celer nemaju zadebljanja korena. Liske su krupnije od peršuna, glatke i sjajne, višestruko urezane. U drugoj godini raste cvetna stabljika (70 - 100cm), koja se grana.

Najviše voli propusna zemljišta

Tokom leta vrlo je važno ravnomerno snabdevanje useva vodom. Ako nema padavina, svakih 10 dana treba navodnjavati sa 25 - 35mm. Sve dok se ne zatvore redovi, međuredno se kultivira uz potrebnu prihranu. U fazi zadebljanog korena nedostatak vlage može da ima negativne posledice jer povećava sadržaj celuloznih vlakana i smanjuje kvalitet korena. Celer se mora zalivati tokom čitave sezone i ne sme da se dozvoli da zemljište presuši. Tokom sušnih perioda zalivati sa 22 l/m svake nedelje. Celer najbolje uspeva na dubokim propusnim srednje teškim zemljištima, neutralne reakcije (pH 6,5 - 7,5), bogatim humusom i dobrog kapaciteta za vodu i vazduh. Po potrebi u kisela tla dodaje se kreč pre sadnje.

Uzgoj celera postao tradicija

Za robnu proizvodnju na većim površinama povoljniji su klimatski uslovi kontinentalnog područja u dolinama reka, gde je moguće navodnjavanje kao i u brdskom području na pojedinim lokacijama gde ima pogodnih zemljišta. Na organogenim zemljištima mediteranskog područja može se uzgajati celer korenaš, gde mu je i najintenzivniji rast i nakupljanje asimilata tokom jeseni. Dobro raste uz pasulj, paradajz i posebno uz praziluk. Ako se ostavi da procveta, privući će korisne insekte. Celer ne sme doći na istu površinu 4 - 5 godina. Najveća je opasnost od prenošenja gljivičnih bolesti kao i nematoda. Budući da se obično kasno sadi (krajem maja ili u junu), može se saditi nakon nekog ozimog ili prolećnog povrća (salata, spanać, luk srebrnjak).

Kraće čuvanje moguće je na isti način kao i čuvanje mrkve. Prinos korena celera može da bude 30 - 50 t/ha. Sortira se po veličini od 6 - 9 cm, od 9 - 12 cm i preko 12 cm. Za drugu klasu dopuštena su manja oštećenja pri čišćenju, pukotine, manje pege i šupljine, objašnjava diplomirani inženjer za zaštitu bilja, Marko Manojlović, iz PSSS Jagodina.