Uzgoj celera postao tradicija

Povrtar, Đorđe Bosančić iz Karađorđeva, jedan je od retkih koji na pijacama u Novom Sadu i Bačkoj Palanci prodaje celer koji je sam proizveo. Celer je povrće izvanrednog ukusa i velike hranljive vrednost koje se uglavnom sadi na manjim površinama.

Proizvodnja je uglavnom svedena na bašte i manje parcele, najčešće u blizini velikih gradova u kojima se celer prodaje na pijacama.

Proizvodnja celera tradicija od pola veka

Godinama unazad Đorđe Bosančić iz Karađorđeva bavi se proizvodnjom celera korenaša. Đorđe, setvom celera krajem februara u plasteniku obezbeđuje rasad, što je početak proizvodnje. Sledi nega mladih biljaka i rasađivanje na njivi u ataru Mladenova.

"Od februara do sada proteklo je mnogo dana ispunjenih obavezama oko proizvodnje celara. Sam proizvodim seme i moram da napomenem da je to domace seme s tradicijom dužom od pedeset godina. Na isti način ovom proizvodnjom bavili su se i moji roditelji, ja sam nastavio i sačuvao autohtono seme. Deo rasada koji sam porizveo sam posadio a deo prodao. Krajem maja posadio sam oko 4.000 struka", kaže Bosančić.

Iz iskustva navodi da je proizvodnja celera na ovaj način zahtevna.Velik je posao ručno sve rasaditi, zaliti, negovati, ali kako kaže Đorđe, isplati se. Ove godine celer je odličnog kvaliteta, a što je najznačajnije i koren i list su veoma aromatični.

Osim celera i proizvodnja praziluka

Vremenske prilike tokom proleća i leta odgovarale su većini biljnih vrsta pa tako i celeru. Tokom vegetacije nije bilo potrebno za bilo kakvom upotrebom sredstava za zaštitu bilja. Odlično je funkcionisala i kanalska mreža.

"Već po boji i mirisu vidi se da je celer odličan i to kupci znaju da poštuju. Kao i prethodne i ove godine osim celera imam i praziluk i to 1.000 struka. Posadio sam onoliko koliko mogu da prodam", ističe Bosančić.

Praziluk koji odlično uspeva na parceli pored one s celerom, Bosančić takođe sadi iz rasada. Zemljište na kojem se odvija proizvodnja celera i praziluka veoma je plodno. Pre nekoliko godina kada je uzgajao i blitvu i paradajz plodnost zemljišta se dokazala. Ističe i da se neodlučuje na "ozbiljniju" povrtarsku proizvodnju jer to iziskuje sigurnu prodaju a ne onu koja će se samo svoditi na pijačne tezge.

"Zbog toga sam veoma obazriv kada planiram proizvodnju. Pre nekoliko decenija u Mladenovu je bio organizovan otkup celera i gotovo svaka porodica bavila se ovom proizvodnjom uprkos činjenici što je u ovom poslu dominirao ručni rad” kaže Bosančić koji svake godine rasadi toliko celera koliko može da proda.

Uzgoj celera tradicija od koje se ne odustaje

Uprkos zahtevnoj nezi u uzgoju celera koja podrazumeva mnogo ručnog rada, povrtar iz Karađorđeva ne odustaje od ove proizvodnje. "Ja ne odustajem od ove proizvodnje. Ovih dana sam na parceli, ručno vadim celer, nosim ga kući, tamo ga peremo I pakujemo, a onda obilazim pijace. Prodajom sam zadovoljan, jer mene ovde gotovo svi znaju, a u okolini nema veće proizvodnje i značajnije ponude. Kako svi znamo da kvalitet diktira prodaju i ove jeseni ću vrlo brzo prodati sav rod", kaže na kraju Đorđe Bosančić napominjujući da je već razmišljao o planovima za narednu godinu jer će se celer ponovo naći na njegovoj parceli.