Bogat rod ostvaruje upotrebom stajnjaka. Iako ga kupuje, nimalo ga ne štedi prilikom jesenjeg oranja na parcelama na kojima proizvodi povrtarske kulture.
Poslednje kiše koje su pale u vranjskom kraju i nedovoljno nakvasile žedna polja pospešile su razvoj bolesti na zasadima paradajza usled čega je došlo do kvarenja lišća i naglog propadanja plodova. Ovo je uticalo na smanjenje ponude na tržištu, a samim tim i dovelo do poskupljenja ovog povrća na pijačnim tezgama.
Zato se na imanju Svetislava Kostića iz sela Suvi Dol kod Vranja, danas traži kilogram više paradajza. Iako ova pojava nije mimoišla ni njegov zasad, smatra da će do kraja sezone, ako se nešto drastično ne promeni na gore, kupcima isporučiti još oko tonu paradajza hibrida "bumkat". I to po ceni od 130 do 150 dinara za kilogram.
Do sada im je, kaže, već prodao tri tone kvalitetnog paradajza. I to po ceni od 100 dinara, kako kaže, za njega isplativoj.
Ovakav rod redovno ostvaruje posle upotrebe stajskog đubriva. Na jednom korenu dobije rod težak od 15 do 20 kilograma. Iako kupuje stajnjak, nimalo ga ne štedi prilikom jesenjeg oranja na parcelama na kojima proizvodi ovu kulturu.
"Kupujem ga od svojih prijatelja u selu Bresnica. Svaku traktorsku prikolicu koju natovarim platim im po 50 evra", priča naš domaćin, dodajući da na pola hektara razbacuje od šest do sedam traktorskih prikolica stajnjaka.
Ističe da ovako zaorane parcele na proleće samo isfrezuje traktorskom frezom i zemlju tako usitni da podseća na pepeo. U nju, isključivo na foliji, gde je instalirao sistem za navodnjavanje kap po kap, sadi rasad paradajza koji sam proizvodi.
Naglašava da mu je ova proizvodna sezona išla na ruku kada je bila u pitanju proizvodnja ovog povrća. Zahvaljujući primeni neophodnih agotehničkih mera odgajio je sadnice paradajza sa razvijenim, zdravim stabljikama, bogatom lisnom masom u obliku grma, koji su plodove štitili od sunca i ožegotina.
Proizvođači paradajza šljivara: Rod dobar, ali ništa bez navodnjavanja
U vreme intenzivnog ukorenjavanja paradajz je prihranjivao i okopavao između redova, a u fazi obrazovanja plodova prihranjivao po drugi put. Sve ovo, doprinelo je da na paradajzu dođe do izražaja i njegova prirodna otpornost na pucanje plodova koji su inače veoma mesnati, odličnog ukusa i arome. Zahvaljujući bogatom izvoru vode koji ima na 27 metara dubine uspešno se borio i sa sušom.
"U vreme tropskih dana zalivao sam gotovo svaki dan. Ustanem ujutro u četiri sata, pokrenem sistem za navodnjavanje i do osam sve završim. Na taj način sam, uz odgovarajuću negu, uspeo da izbegnem pojavu plamenjače."
Ove godine je odličan prinos ostvario i sa hibridom plavog patlidžana "klasik" koji je dostigao visinu od jednog metra i sa čijih stabljika ubire plodove teške i do dva kilograma.
To čini isključivo vinogradarskim makazama kako bi zaštitio ruke od njegovog oštrog lišća. Za proizvodnju ove vrste patlidžana odlučio se zato što poseduje izuzetan rodni potencijal i otporan je na poleganje. Samooplodna je vrsta, pčele ga ne posećuju, ali to redovno čine bumbari i ose.
"Odlično uspeva na aluvijalnom zemljištu, a uz redovno zalivanje daje željeni prinos", tvrdi naš sagovornik.
Zadovoljan je i njegovom prodajnom cenom od 100 dinara za kilogram. Kupaca ima dovoljno i nada se da će i ove godine podmiriti sve njihove potrebe za spremanje raznovrsnih specijaliteta za zimnicu.
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
