Proizvođači paradajza šljivara: Rod dobar, ali ništa bez navodnjavanja

Proizvodnja paradajza na otvorenom nije ni malo lak posao, počinje proizvodnjom i negom rasada u plastenicima, a nastavlja se iznošenjem mladih biljaka na parcelu. Zbog svoje čvrstine i kompaktnosti paradajz šljivar je najpogodniji za konzervisanje i proizvodnju pelata i sosa.

Proizvođač Miloš Anđelić iz Ratkova godinama unazad bavi se uzgojem šljivara na površini od jednog hektara. To je ozbiljan posao koji zahteva mnogo ljudskog rada. Sam proizvodi rasad u plasteniku, a mašinski rasađuje na foliju. U redovima nema trave, a u vreme berbe paradajz je potpuno čist.

Berba poranila 20 dana

Polovinom maja rasađuje paradajz u dobro pripremljenu i nađubrenu zemlju, tokom vegetacije ga štiti od plamenjače, prihranjuje kalcijumom, kalijumom.

"Ovu godinu je obeležila velika suša, a kada temperatura pređe 30 ^oC, bez padavina nema ni pojave virusa na biljkama, što je smanjilo broj tretmana. Zato je navodnjavanje bilo gotovo svakodnevno", kaže naš sagovornik napominjujući da je zbog vremenskih prilika berba ove godine počela ranije, pa je pre dvadesetak dana počeo da bere prve plodove.

Pink rok paradajz osvaja naše tržište: Sladak, aromatičan i rodan hibrid

Lisna masa je jaka i dobra, štiti paradajz od sunca, a na jednoj lozi može da bude sedam do osam kilograma zrelih plodova.

Anđelići berbu obavljaju ručno, više puta se bere. Kada je dobar rod bude i pet berbi i na taj način se pokupi svaki zreo i zdrav plod na njivi.

"Na osnovu dosadašnje berbe mogu reći da su i prinos i rod odlični. Iako 72 dana nije pala ni kap kiše, što se nikad nije dogodilo, zahvaljujući navodnjavanju mislim da će biti 75 tona po hektaru."

Radnici dnevno beru dve do 3,5 tone i to odmah ide u prodaju, kupci unapred naručuju. Cena po kilogramu je od 50 do 60 dinara i on je zadovoljan. Nekada su i oni kod kuće mleli i cedili sok, ali su sada zbog obaveza na njivi odustali.

Proizvode ceđeni paradajz

I Veljko Laketa iz Crvenke ima zasad paradajza šljivara na površini od jednog hektara. Kaže da je rod dobar i zdrav, ali će prinos biti umanjen zbog vremenskih prilika. On sadi sortu Rio grande, ima zaštitara koji prati vegetaciju jer to je, kako kaže, odgovoran posao koji mora da vodi stručnjak.

"Beremo onoliko koliko nam treba da cedimo. Imamo kompletnu liniju za ceđenje, kuvamo u kazanima, sipamo u flaše i prodajemo. Kada su u pitanju male količine, cena šljivara je 90 dinara za kilogram, litar ceđenog soka je isto toliko, a kuvanog 190 dinara", priča ovaj povrtar.

Ukoliko neko kupuje tonu i više, kaže, cena je 50 dinara po kilogramu.

"Mislim da ćemo malo korigovati, podići cene."

Ove godine se nada zaradi, jer su, kaže, ispoštovali sve agroteničke mere i kvalitet je odličan. Berba će, kako očekuje naš sagovornik, trajati sigurno još dve nedelje jer na njivi ima još uvek zelenog i zdravog ploda. Zbog toga se parcela i dalje navodnjava.

Šta uzgajati nakon paradajza, paprike i patlidžana?

Spomenimo i da je Rio Grande stara sorta paradajza koja potiče iz Italije. Plodovi rastu u grozdovima, a sorta je veoma otporna na ekstremne uslove, vrućinu i hladnoću, kao i na bolesti i štetočine. Nižeg je rasta i zato mu ne treba potpora, a plodovi su ujednačene težine i oblika, intenzivno crvene boje sa malo semenki. Ova vrsta paradajza pogodna je za ručno i mehanizovano branje odlična za sušenje i soseve, idealna za kuvanje, pasiranje, sokove i obradu s obzirom na to da ima povećan procenat suve materije, tj. više "mesa".