Koje su najčešće bolesti pasulja i kako zaštititi biljke?

Kako se u uzgoju svakog povrća javljaju razni uzročnici bolesti tako je i kod pasulja. Najčešće bolesti su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza korenova vrata, bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja.

Antraknozu je lako prepoznati po simptomima na mahunama

Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama. Na listovima i stabljikama se javljaju tamnosmeđe, a na mahunama udubljene smeđe pege s crvenkastim krajem. Simptomi se mogu javiti i na semenkama mahuna u vidu smeđih okruglastih mrlja. Nakon klijanja semena na hipokotilu (donji deo struka klice od vrata korena, granica između korena i stabljike) često se javljaju veće smeđe pege zbog kojih biljke venu i potpuno propadaju.

Rđa se češće javlja kod pasulja sejanog zajedno s kukuruzom

Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom, piše prof.dr sc. Tihomir Miličević u stručnom časopisu. Simptomi nastaju uglavnom na listovima, a retko na stabljici i mahunama. Na naličju listova prvo se javljaju beložuti plikovi koji kasnije postaju smeđi i povećaju se.

Javljaju se dve vrste bakterija

Bakteriozu pasulja uzrokuju dve vrste bakterija Xanthomonas campestris p.v. phaseoli (bakteriozna pegavost) i Pseudomonas syringae p.v. phaseolica (bakteriozna prstenasta pegavost). Simptomi bakteriozne pegavosti javljaju se u vidu vlažnih pega na lišću i mahunama. Na njima se za vreme vlažnog vremena javlja eksudat bakterija. S mahuna bakterija zarazi samo seme, te se stoga zaraza i prenosi njime. Zato je potrebno upotrebljavati zdravo seme i paziti na plodored. Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi bakra.

Fuzarijsko uvenuće i nekroza korenovog vrata često se zamene plamenjačom

Proizvođači često kod žućenja i sušenja pasulja smatraju da ga je zahvatila plamenjača. Međutim, kako piše stručnjak mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan uzrok toga je najčešće fuzarijsko uvenuće (Fusarium solani), i nekroza korenovog vrata (Rhizoctonia solani).

Kako posejati i uzgajati pasulj

Uzročnici obe bolesti žive u zemlji i na kraju dovode do propadanja korena. Zbog toga biljke zaostaju u razvoju, lišće im najpre požuti, a zatim se osuši. Biljka neko vreme životari, a zatim se u potpunosti osuši, pa pasulj u eventualnim mahunama prisilno dozreva. Do zaraze dolazi kada mlade biljčice rastu u vrlo vlažnom zemljištu. Optimalna temperatura za Rhizoctoniu je 18°C dok Fusarium voli višu temperaturu od 22 do 32°C i kiselije tlo. Najvažnija mera zaštite je plodored jer folijarna primena fungicida neće dati rezultate.

Bela trulež javlja se u uslovima visoke vlage

Bela trulež (Sceloritnia sclerotiorum, naslovna fotografija, op.a.) javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage. Možemo je prepoznati po beloj prevlaci na prizemnim delovima biljke. Usled zaraze stabljika trune i dolazi do sušenja biljaka.

Mozaik pasulja

Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj obojenosti listova. Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod.

Kako zaštititi biljke?

Kod setve je važno koristiti zdravo seme i sejati otporne sorte, a treba se pridržavati i plodoreda pa pasulj sejati na istu površinu tek nakon tri do četiri godine. Pre setve preporučuje se i dezinfekcija semena. Takođe, pridržavajte se optimalnog razmaka kako bi se kasnije omogućilo strujanje vetra između biljaka i tako onemogućio razvoj gljivica koje vole vlažne uslove.

Visoki pasulj tetovac treba snažnu potporu

Važno je bolesne biljke izneti iz zasada kako se zaraza ne bi dalje širila, a treba i uništavati korove koji su domaćini bolestima. Takođe, i štetočine mogu da prenose viruse pa i njih treba suzbiti, naročito lisne vaši. Tokom cvetanja posvetite najviše pažnje biljkama pasulja, jer su tada najosjetljivije, a kako piše naša autorka Ranka Vojnović za zaštitu možete koristiti preparat od belog luka kao preventivu, ali i tretirati biljke mlekom, pepelom, preslicom, maslačkom, pelinom te čili papričicama.

Prilikom primene sredstava za zaštitu pridržavajte se svih uputstava prizovođača sredstva za zaštitu.