Propusti koji se naprave u ovom periodu, nije moguće kasnije ispraviti, jer samo dobar rasad omogućava sigurnu proizvodnju i zadovoljavajuće prinose.
Proizvodnja rasada povrtarskih biljaka jedan je od najvažnijih segmenata u proizvodnji povrća, jer od njega zavisi uspeh celokupne proizvodnje. Savremena tehnologija zahteva upotrebu sadnog materijala, koji je po biološkim osobinama, fiziološkom stanju i fitosanitarnoj ispravnosti vrhunskog kvaliteta.
Rasad je mlada biljka sa četiri do 10 stalnih listova i predstavlja osnovu proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru, a za toploljubive biljke i na njivi i bašti, viši stručni saradnik za povrtarstvo Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede RS navodi Milica Veletić.
"Propusti koji se naprave u ovom periodu, nije moguće kasnije ispraviti, jer samo dobar rasad omogućava sigurnu proizvodnju i zadovoljavajuće prinose, po kvalitetu i kvantitetu", pojašnjava.
Podseća i da se proizvodnja rasada za većinu povrtlarskih biljaka za ranu proizvodnju odvija u zaštićenom prostoru sa grejanjem, a objekti bez dopunskog zagrevanja koriste se za proizvodnju srednjeranog ili kasnog rasada. Osnovni faktori uspešne proizvodnje sadnog materijala povrća su: temperatura i relativna vlažnost vazduha, svetlost, temperatura i sastav podloge u kojoj se proizvodi sadni materijal, voda, vegetacioni prostor i drugo.
"Rasad se može proizvoditi kao rasad 'golih' žila i i onaj iz saksije i kontejnera. Proizveden direktno u supstratu objekta, pred rasađivanje se čupa i odlikuje se slabijim kvalitetom. Onaj sa zaštićenim korenovim sistemom je daleko kvalitetniji i omogućava biljkama nakon rasađivanja, da bez velikih stresova nastave dalje vegetaciju", ističe Veletić i dodaje kako je seme prvi i osnovni faktor u proizvodnji rasada, koji nosi genetski potencijal i osnova je dobrog roda.
Seme treba da bude zdravo, dezinfikovano, te da poseduje sve propisane fizičke, hemijske i biološke parametre kvaliteta. Supstrat je sledeći važan faktor, koji mora da pruži optimalne uslove za razvoj semena, da ima dobra fizička i hemijska svojstva, kao i dobro izbalansiran odnos makro i mikro elemenata.
"Kao takav omogućiće brzo i lako klijanje, nicanje, rast i razviće gajene biljke. Na tržištu se mogu pronaći gotovi supstrati, koji u sebi sadrže sve elemente neophodne za uspešnu proizvodnju rasada", preporučuje savetodavac.
Temperatura i relativna vlažnost vazduha su jedni od osnovnih faktora uspešne proizvodnje sadnog materijala povrća. Za vreme klijanja i nicanja temperatura većine povrtlarskih biljaka treba biti oko 30°C, dok se u kasnijem periodu ta vrednost snižava 10-ak stepeni, kako ne bi došlo do izduživanja rasada.
"Nakon toga treba održavati na 20-ak stepeni do faze kaljenja rasada, sedam do 14 dana pre rasađivanja, kada je niža. Jako je bitno da ne dolazi do velikih kolebanja, kako bi se izbegli stresovi, a optimum za većinu povrtarskih biljaka je u granicama 20-27°C", kaže ovaj stručnjak za povrtastvo uz napomenu da u toku noći tempratura treba da bude nešto niža, ali ne ispod 15°C, a desetak dana pre rasađivanja oko 10°C.
U periodu pre rasađivanja vrši se kaljenje rasada i njegova priprema za privikavanje na nešto drugačije uslove sredine nakon rasađivanja na stalno mesto. Povećana vlažnost vazduha, visoka temperatura i smanjena osvetljenost biljaka utiče na formiranje nježnih i izduženih biljaka, koje su podložne napadu bolesti.
Zbog toga je, zaštićeni prostor s proizvodnjom rasada neophodno svakodnevno provetravati. Kada su hladni i vetroviti dani provetravanje se obavlja kratkotrajno, u najtoplijem delu dana, a tokom toplijih, prolećnih dana, provetrava se duže.
"Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti. Dužina dnevnog osvetljenja trebalo bi da traje 14 - 16 sati, zbog čega se vrši dopunsko osvetljenje, jer se time postiže ranije sazrevanje plodova i veći prinos", kaže Veletić, pojasnivši da se u te svrhe koriste se obične, halogene ili natrijumove sijalice.
Biljke rasada gajene pri lošijem osvetljenju su blede, izdužene, krte, slabo olistale i ne mogu biti osnova dobre proizvodnje. Za normalan razvoj potrebno je i dovoljno vode, ne smeju da trpe nedostatak, ali i višak može biti štetan. Poželjno je da temperatura vode za zalivanje bude oko 18 - 20°C, da je hemijski i biološki čista.
"Važno je redovno zalivanje, ne često, bolje ređe sa većom količinom, kako bi se koren biljaka dobro razvijao. Norma navodnjavanja je 5-10 l/m². Tokom hladnog perioda navodnjavanje se vrši svaki pet do sedam dana, a kada otopli svakih dva do tri dana. Tamnozelen list rasada ukazuje na nedostatak vode, a svetlozelen na višak vode", ističe savetodavac.
Prilikom rasađivanja važno je da biljke budu u određenoj fenološkoj fazi porasta, da imaju dobro razvijen koren, čvrsto i kratko stabalce i četiri do 10 intenzivno zelenih i dobro razvijenih listova. Suviše mlad rasad brzo se ukorenjuje, ali sporije raste, dok suviše star rasad sporije obnavlja korenov sistem i zbog toga se izvestan broj listova suši. Zbog mogućnosti gubitaka, prilikom gajenja nepikiranog rasada uvek se planira 20-25 odsto, a pikiranog 10-15 odsto biljaka više nego što je potrebno za jedinicu površine.
Tagovi
Autorka
