Krenula berba kornišona - cena do 100 dinara?

U Gospođincima opštine Žabalj, ali i u drugim mestima u pokrajini, počela je berba krastavaca kornišona. Međutim, ovi sa gospođinačkih njiva neće završiti u našim teglama već u zemljama EU, pošto će sa svih 50 hektara pod sistemom za navodnjavanje kap po kap, otići direktno na preradu u fabrike u Nemačkoj, Austriji i drugim evropskim zemljama, prenosi Dnevnik.

Preduzeće "Agroprodukt" iz ovog mesta žabaljske opštine organizuje proizvodnju animiranjem povrtara da gaje krastavce i zarađuju. Prosečan prinos po hektaru treba da bude oko 100 tona, ali vlasnik ovog preduzeća Siniša Mutić kaže za Dnevnik da je sezona kornišona tek krenula i da će potrajati sve do kraja septembra, pa će se tek kada se branje završi, znati tačno koliko je bio težak rod po hektaru.

Kikindski kornišoni na nemačkim trpezama

"Uočljivo je da je godina solidna i da su, a to je i najvažnije, povrtari zadovoljni otkupnom cenom na veliko, od 20 dinara do blizu 100 dinara kilogram", objašnjava Mutić.

Više hiljada evra čiste zarade?

Po njegovim rečima, kada dođu sa njive, kornišoni se sortiraju po klasama, pakuju i stavljaju u hladnjaču dok ne budu transportovani do krajnjih kupaca .

Kako su pre godinu i po dana pisale Večernje novosti, kooperativna proizvodnja kornišona na 10 ari može da donese "čistu" zaradu od 2.000 do 3.000 evra. Prošle godine cena prve klase kretala se oko 90 dinara za kilogram, dok je na kvantaškim pijacama u Beogradu i Subotici tokom avgusta bila 100 dinara, prema izveštaju STIPS-a.

Nedostatak radne snage

Međutim, agronom Tihomir Savamun, kaže da setva kornišona stagnira, ne samo u Gospođincima već i u drugim mestima, i da ima više razloga zašto je tako.

Od porodične tradicije do uspešnog povrtara

"Prvi je što povrtari strepe da li će naći na desetine i desetine vrednih berača jer oni predstavljaju važan lanac u tom poslu, zatim se pribojavaju da li će uspeti u proizvodnji, pošto treba ogromno znanje i trud da bi se dobio kornišon ekstra kvaliteta", ističe Savamun za novosadski list i dodaje da su takođe i epidemija i hladnije vreme odvratili proizvođače od zasnivanja setve na većim površinama.