• Naučni rad
  • 25.10.2021. 07:30

Krompirova zlatica razvila otpornost na više od 50 insekticida - ima li alternative?

Kontrolisati ove štetočine sve je teže zbog rezistentnosti koja se odnosi na piretroide i neonikotinoide. Naučnici iz Rumunije opisali su nekoliko alternativnih rešenja.

Foto: Depositphotos/valipatov
  • 319
  • 62
  • 0

Grupa istraživača sa univerziteta "Babeş-Bolyai" u Rumuniji pozvala je na veću pažnju zbog sve veće pretnje od krompirovih zlatica. Njih smatraju jednim od najupornijih štetočina zbog svog brzog prilagođavanja i rezistentnosti na insekticide, a otporne su na više od 54 različitih.

Zbog nedostatka alternativa poljoprivrednici su prisiljeni da povećaju broj tretiranja sredstvima sa različitim mehanizmima delovanja. Da nije toga, izgubilo bi se gotovo 75 odsto proizvodnje ovog povrća, upozorili su naučnici.

Nekoliko važnih zemalja proizvođača poput Rusije, Ukrajine, Poljske i drugih istočnoevropskih država već je izvestilo o velikim gubicima proizvodnje zbog ove štetočine.

Veće doze insekticida nisu rešenje

Već više od 125 godina upravljanje kontrolom protiv krompirovih zlatica odnosi se na hemijsko suzbijanje. U Evropi se polja krompira tretiraju tri do četiri puta godišnje kako bi se postigao očekivani rod. Ali, povećanje doze je samo kratkoročno olakšanje i ono značajno doprinosi razvoju otpornosti.

Kontrolisati ove štetočine sve je teže zbog rezistentnosti koja se odnosi na piretroide i neonikotinoide. U SAD-u je već nekoliko populacija otporno na piretroide dok su oni u Evropi još uvek efikasni, ali postepeno se smanjuje osetljivost štetočina na tu materiju.

Otkad se pojavila rezistentnost na nju, neonikotinoidi su postali glavno sredstvo u zaštiti krompira. Međutim, njihova široka upotreba takođe je dovela do otpornosti. Dodatno, naučnici su upozorili da čista hemijska kontrola povećava rizik od trovanja neciljanih organizama i dovodi do zagađenja životne sredine, povećavajući ugljenični otisak.

Iako je Evropska komisija predložila smanjenje korišćenja pesticida za 50 odsto u narednoj deceniji i promovisanju bioloških i mehaničkih kontrola, zabrinjavajuće je da je prodaja insekticida porasla za 60 odsto u državama članicama Evropske unije, ističe se u naučnom radu. 

Među evropskim zemljama, Nemačka, Italija i Španija glavni su potrošači insekticida dok Francuska, Ukrajina i Rumunija koriste većinom piretroide za suzbijanje štetočina, uključujući i krompirovu zlaticu.

Koje su alternative?

Alternativne metode za odbranu od ove štetočine su plodored, malčiranje, lovke i otporne sorte. Ali nažalost, sam plodored nije dovoljno efikasan, a i malo je sorti sa određenim stupnjem otpornosti.

Direktne mere uključuju mehaničku kontrolu kao što su uređaji za njihovo sakupljanje, poput nedavno patentiranog hvatača, zatim prirodne neprijatelje, ekstrakte botaničkih insekticida i slično.

U Evropi postoji samo nekoliko prirodnih neprijatelja ove štetočine, a to su trčci (Pterostichus melanarius Illiger) i parazitske muve (Myiopharus aberrans L.). Ali, nedostaci uvođenja predatora dobro su poznati. Takvi grabežljivci mogu imati nepoznat uticaj na globalni ekosistem, a često su skupi i iziskuju kupovinu dodatne opreme.

Nekoliko vrsta gram-pozitivnih bakterija Bacillus, uključujući B. pumilus L., B. cereus, B. megaterium de Bary i B. thuringiensis Berliner povećavaju smrtnost krompirove zlatice. Terenska istraživanja su dokazala da je njihova primena najefikasnija kod tek izleglih larvi.

Preostala je još jedino metoda uređivanja gena CRISPR-Cas, model koji se u Evropi ne smatra GMO-om, a kojom se nastoji dobijanje otporne sorte.


Tagovi

Krompirova zlatica Insekticidi Alternative Naučni rad Zaštita bilja CRISPR Uzgoj krompira Plodored


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Fotograf Sreten Pantelić iz Valjeva slikao je boje jeseni u valjevskom kraju. Inače sjajan fotograf i dobitnik brojnih nagrada i priznanja za svoje fotografije. :-D