Na Novom Zelandu sprovode se eksperimenti kojima žele da dokažu da malčiranje deluje kao zaštita od krompirovog moljca. Koje su još prednosti?
Krompirov moljac (Phthorimaea operculella) je oligofagni insekt koji oštećuje biljke iz porodice Solanaceae, a poreklom je iz Južne Amerike. Trenutno je prisutan u više od 90 zemalja širom sveta.
Velike probleme stvara na Novom Zelandu u okolini grada Pukekohe, poznatoj po uzgoju krompira. Kako piše potatoesnz, glavni razlog su suva i vruća leta kao i blage zime koje poljoprivrednicima omogućavaju da ova vrsta povrća ostane na poljima od sredine januara do aprila. Međutim, pukotine na zemljištima vulkanske gline omogućavaju larvama moljaca da uđu u krtole.
"Organofosforni pesticidi koristili su se za zaštitu useva od ovog štetočina, ali zbog prekomerne upotrebe, lošeg uticaja na okolinu i rezistentnosti potrebne su alternative", rekao je Šejn Smit, izvršni direktor kompanije Inta-Ag koje nudi savete i rešenja u proizvodnji povrća.
Stoga je ova kompanija testirala kako malčiranje slamom deluje protiv krompirovog moljca. U oktobru prošle godine su na površini od jednog hektara oko biljaka stavili 10 tona malča. Na taj način, kažu, postavili su zamke za štetočine. Podsetimo, uz ovakav način uzgoja se manje javljaju i krompirove zlatice, a ovu tehniku već naveliko koriste britanski proizvođači.
Iako je prvobitni cilj bio ograničiti izloženost krtola larvama, zabeleženi su i drugi pozitivni efekti. I zakorovljenost je bila manja, a bolja je kontrola gljivičnih bolesti, pogotovo bele truleži (Sclerotinia spp.). Međutim, konačni rezultati ovog istraživanja očekuju se u aprilu ili maju nakon vađenja krtola.
U pogledu potencijalnih troškova za uzgajivače koji žele da malčiraju svoje useve, Šejn je rekao da će mnogo toga zavisiti od cene slame. Uzgajivač koji je sproveo eksperiment imao je i svoj ječam pa je umesto da je proda, slamu koristio kao malč u krompiru i tako smanjio troškove.
Uopšteno, na Novom Zelandu mnogi uzgajaju ječam kao predusev za luk, pa taj materijal ne bi trebalo da ima visoku cenu, smatra on.
Istraživači će sledeće sezone ogledno područje proširiti na 20 hektara i to na teritoriju dva ili tri različita gazdinstva koja uzgajaju ovo povrće. Smatraju važnim u to uključiti one na kojima se krompirov moljac javlja u velikim razmerama. Osim toga, sprovešće se ispitivanja ostalih kultura koje će služiti kao pokrovni usevi, kao što su heljda, lan, detelina, facelija i rotkvica.
Tagovi
Autorka
