Martonoš: Vojvođanski čili nema ko da bere

Selo Martonoš kod Kanjiže prestonica je crvene začinske paprike. Poznato je još od početka  XX veka, kada je naučnik grof Karas iz ove paprike prvi put "izvukao" vitamin C i za to dobio Nobelovu nagradu. Ova paprika je i danas prisutna na trpezama širom sveta, a Martonošani su među najvećim proizvođačima. Poznata kao "vojvođanski čili", nije rodila kao ranijih godina.  Zasada je manje, ali ne i entuzijazma da se očuva tradicija predaka.

"Tajna je u broju sunčanih sati i podneblju, tako da pored severa Bačke i Banata, odakle je na neki način potekla, ona najbolje uspeva i u okolini Stapara, Kulpina, Bačkog Petrovca", objašnjava za Novosti Dušan Hajdin, čija se porodica već gotovo 50 godina bavi proizvodnjom paprike.  "Ova godina je bila lošija. Rod je 40% slabiji nego lane. Nećemo je imati baš za sve što nam treba, kao ni za izvoz", dodaje.

Papriku nema ko da bere

Specifičan kvalitet ovoj paprici daje ručno branje, jer mašinsko može da uništi plod. Međutim, problem je nedostatak berača, iako su nadnice znatno više nego u drugim kulturama, kaže Hajdin:

"Ugovarali smo proizvodnju po celoj Vojvodini i obrađujemo oko 500 jutara paprike. Sejali bismo još, da ima ko da je obere kako valja. U Mađarskoj su već prešli na mašinsko branje, ali to se odmah odrazilo na kvalitet, te oni sada uzimaju našu kako bi poboljšali ukus. Mi se ručnog branja ne odričemo, a dokle ćemo tako moći, videćemo".