Vojvođanska začinska paprika bez premca u svetu

U Srbiji se svake godine proizvede oko 3.000 tona začinske paprike, a najveći deo od te količine proizvede se u Vojvodini. Kako tvrde upućeni, a prenosi RTS, sve što se proizvede, uglavnom se i proda na stranim tržištima. U porodici Dušana Hajdina, iz Martonoša, začinska paprika se proizvodi i prerađuje skoro pola veka. Ovaj domaćin ističe da je martonoška paprika jedna od najboljih na svetu, a odlikuje se vrhunskom bojom, aromom i ukusom. Hajdin napominje da mali deo začinske paprike prodaju na domaćem tržištu, dok većinu izvoze u zemlje članice Evropske unije, u Ameriku, pa čak i u Australiju. Dušan kaže da je martonoška paprika skuplja od konkurencije u svetu, ali naglašava da tamošnji kupci uzimaju papriku sa severa Srbije, da bi popravili kvalitet lošijih paprika.

Cena paprike ove godine solidna

Povrtar iz Novog Kneževca, Robert Sabo već oki godina sadi začinsku papriku i kako ističe, zadovoljan je ovogodišnjom otkupnom cenom od 45 dinara po kilogramu za prvoklasnu papriku. On dodaje da je nakon mnogo godina cena paprike porasla, naglasivši da je proizvodnja tog povrća složena, ali je uprkos tome posao isplativ. Sabo smatra da će ova godina biti dobra jer paprika veoma voli kišu i sunce.

Nedostatak radnika najveći problem paprikara

Obojica sagovornika se slažu sa tvrdnjom da je najveći problem u proizvodnji i preradi začinske paprike manjak radne snage. Oni napominju da je jedan od najvećih problema branje paprike, zato što se ona mora brati ručno, ako hoćemo da dobijemo kvalitetnu papriku. Robert Sabo kaže da će papriku da sadi dok bude bilo radnika, a čim se stvari promene, neće raditi, jer se bez ljudi to povrće ne može proizvoditi.

Podrška države izostala

Dušan Hajdin kaže da državnih podsticaja za proizvodnju začinske paprike nema, dodajući da nema ni izvoznih stimulacija. Proizvođači paprike iz Martonoša smatraju da u taj posao vredi ulagati, jer bi se sa malom pomoći države mogle povećati površine pod paprikom, a u tom poslu bi se moglo angažovati i mnogo ljudi, pa bi sve krenulo nekom sigurnom, uzlaznom putanjom.